Bista pilota, potpukovnika Živote Đurića otkrivena na dan njegove pogibije u mestu u kom je rođen i gde je odrastao, u Davidovcu kod Paraćina. On je 25. marta 1999. poleteo na borbeni zadatak sa kojeg se nije vratio. Dok je preletao podruje mesta Glogovca pimetio je bazu OVK, komandno mesto koje je uništio sa dve bombe. Nastavio je let prema unapred odeređenom cilju i u trenutku kada je zbog konfiguracije terena morao da okrene avion na bok, pogođen je vatrom sa zemlje. Po pretpostavci pilota iz Đurićeve eksadrile, pošto nije mogao da izvuče avion, Đurić nije želeo živ da padne u neprijateljeve ruke, već se avionom obrušio na skladište.

U trenutku pogibije Života Đurić imao je 36 godina. Iza sebe je ostavio suprugu Biljanu, ćerku Anu i sina Aleksandra.

Autor spomenika je akademski vajar Nebojša Savović. Spomenik je izlivenen u bronzi i postavljen na mermerni postament koji je delo Saše Malenovića. Bista je postavljena nedaleko od Đurićeve porodične kuće u centru Davidovca.

Peticiju za izradu spomenika potpukovniku Životu Đuriću pokrenuo je Inicijativni odbor sela Davidovac. Uz pomoć Opštine Paraćin i donatora, ideja meštana ovog sela je realizovana.

Svoje dečačke dane, Života Đurić provodio je u Davidovcu, kao i na sportskom aerodromu u selu, gde je gledajući starije momke kako poleću avionima i sam dobio želju da se vine u visine.

Života Đurić Vazduhoplovnu gimnaziju zavšio je u Mostaru, a vazduhoplovne akademije u Zadru i Podgorici. Svoju karijeru započeo je na aerodromu Petrovac kod Skoplja 1986. godine. U vreme NATO bombardovanja 1999. godine Đurić je bio komandat „Tigrova”, eskadrile ratnih aviona orlova, u jedinici koja je bila bazirana na aerodromu u Lađevcima kod Kraljeva. Tu postaje komandant 241. lovačko-bombarderske eskadrile.