Spomenik oslobođenju Paraćina u Drugom svetskom ratu
Projekat pomaže Opština Paraćin, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2019. godinu
Trinaestog oktobra 1945. Paraćin je oslobođen od nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu. Tog dana u naš grad kročile su jedinice narodnooslobodilačke vojske i sovjetskih snaga i iz njega proterale poslednjeg nemačkog vojnika.
Tačno trideset godina kasnije, 13. oktobra 1975. otkriven je spomenik Fontana solobode u znak sećanja na oslobođenje. Ovaj spomenik je danas, četrdeset i pet godina nakon podizanja, jedan od najpoznatijih simbola Paraćina.
Fontana je simbol bratstva i jedinstva šest republika bivše SFRJ. Zbog toga ga čine šest piscina, vodenih ogledala i šest figura radnika koje stoje jedna pored druge, formirajući krug sa rukama podignutim uvis. One zajedničkim snagama drže plamen, buktinju slobode i vodenih ogledala. Naravno, kako je u pitanju fontana ona je dizajnirana tako da se ove figure nalaze u centru šireg postamenta iz kojeg izlazi voda okružujući ih.
Figure su izrađene u bronzi, buktinja u staklu, a ostatak spomenika od betona.
Autori spomenika su Slobodan Stojanović, akademski vajar iz Paraćina i Radoslav Prokić, arhitekta iz Kragujevca. Slobodan Stojanović je ovo delo napravio sa svega dvadeset šest godina i za njega, kao neizmerni doprinus kulturi, dobio je Oktobarsku nagradu.
On je u razgovoru za Kanal M 2015. godine, na četrdesetogodišnjicu podizanja spomenika, rekao da Fontana slobode ne simboliše samo slobodu od okupatora i da šest figura ne predstavljaju samo šest republika bivše SFRJ.
„Sloboda je prisutna, ali možda nije prisutna sloboda duha, a to je ono što mene posebno pogađa. Evo sad kad kažemo da ima tu šest radnika koji drže buktinju, nije to šest republika, to je okosnica Opštine Paraćin koja je imala šest veličanstvenih fabrika: Cementara, Staklara, Štofara, Fabrika bombona, Graditelj, Budućnost, Fabrika tekstilnih mašina. Tako da su to u stvari na neki način ti radnici simbol te neke slobode, kada se radilo, kada su svi bili upošljeni i kada se živelo lepo, bezbedno i mirno“
Zbog toga on je napomenuo da je uloga Fontane slobode i danas, i nakon raspada SFRJ velika.
„Fontana nije to neko utilitarno utvrđenje, da plaši narod, nego ona treba da na neki način relaksira. Prestala je potreba da se prave spomenici, u pravom smislu te reči, koji treba da veličaju pobedu nad fašizmom, već da se pravi fontana koja će da relaksira narod i da se ljudi u tom okruženju lepo osećaju“
Prvobitno je bilo zamišljeno da ovaj spomenik bude postavljen ispred hotela „Petrus“ ali mu je lokacija kasnije promenjena. Danas se nalazi na prostoru između zgrade Opštine Paraćin i Osnovnog suda u Paraćinu.
„Fontana kao estetski element se odlično uklapa. Ranije kada je bila postavljena bila je usamljena. Sada ima okolo i rastinja i ona je fenomenalno sada uklopljena u to urbano jezgro Paraćina“
Prvih godina vodoskoci Fontane slobode su radili, ali je nekoliko godina kasnije došlo do kvara i dugo je stajala suva, bez refleksije vode u ogledalima. Pre nekoliko godina je, posle više od trideset godina pauze popravljena i vraćena u funkciju.
Danas prostor na kojem se nalazi deli sa još jedinm spomenikom. Nedaleko od nje, baš ispred zgrade Opštine Paraćin 1985. podignut je Spomenik palim borcima u NOB-u. Figuru na njemu je, na postamentu od betona, u bronzi izradio akademski vajar Petar Palavičani.