Mladi poljoprivrednik iz Busilovca Darko Sazdanović je sa suprugom i troje dece ostao na imanju svog dede Živote i nastavio porodičnu tradiciju. Baveći se pretežno ratarstvom i stočarstvom, Sazdanovići 80 odsto prihoda ostvaruju od poljoprivrede. Dopunska delatnost im je prodavnica stočne hrane u kojoj uglavnom rade Darko i njegova supruga.

Devetočlana porodica funkcioniše kao tim u kome svako od članova ima zaduženja, prava i obaveze. Kada je stočarstvo u pitanju dedino iskustvo je Darku dobrodošlo, kao i očeve sposobnosti da ugovori prodaju. Tokom novogodišnjih i božićnih praznika Sazdanovići su prodali oko 100 praseta i 40-ak tovljenika, što je uobičajeno za taj period godine, kada je i cena stoke veća. U februaru je neka vrsta pauze – prodaja svinja je slaba, a radovima u polju još uvek nije vreme. Najviše tovljenika, a bude ih od 100 do 150, hrane za avgust, jer je tada potražnja najveća. Konstatno čuvaju od 15 do 20 krmača, tako da prasiće imaju tokom cele godine. Obično su to svinje rase jorkšir i landras, uobičajene za naše podneblje. Njihovim ukrštanjem sa drugim rasama postiže se veća mesnatost, ali ima i drugih benefita.

Prvi put ove godine, zahvaljujuću članstvu u Udruženju mladih poljoprivrednika Srbije Darko je konkurisao za subvencije Ministarstva poljoprivrede namenjene mladim poljoprivrednicima. Podsticaji za poljoprivredne proizvođače u Srbiji, bilo da dolaze sa lokalnog ili republičkog nivoa su nesumnjivo od velike važnosti. Međutim, čini se da je pravovremena i tačna informacija još važnija.

Ako ne dođe do planiranog ukrupnjavanja uzgajivača stoke i ako se uslovi bavljenja poljoprivrednom u Srbiji drastično promene na gore Darko ne isključuje mogućnost da sa svojom porodicom nastavi život u nekoj od zemalja EU, gde već ima dosta rođaka. Za sada ostaje u dedovini, zadovoljan trenutnom situacijom u stočarstvu u Srbiji, jer je cena svinja u prethodnih godinu dana zadovoljavajuća. Objašnjava da je na to uticao splet okolnosti na svetskom tržištu. Zbog afričke svinjske kuge u Kini je prepolovljen stočni fond, pa je otvoren prostor za povećan uvoz iz zemalja EU na Azijsko tržište. Samim tim smanjen je izvoz u zemlje Balkana, pa i u Srbiju, što su povoljne prilike za domaće uzgajivače stoke.