Branko Radičević, Jovan Jovanović – Zmaj, Đura Jakšić i Laza Kostić obeležili su istoriju srpske književnosti na jedan veoma lep način. Njihove pesme koje retko koga ostave ravnodušnim govore o iskrenim osećanjima, platonskim odnosima i iskrenoj ljubavi. Učenici paraćinske Gimnazije su uz sugestiju i pomoć profesorke srpskog jezika Svetlane Filipović pripremili jednu divnu predstavu koju su izveli u prepunoj sali paraćinskog Pozorišta, čija je tematika upavo to, srpski romantičari.

Učenici Gimnazije kažu kako im proces pripreme predstave nije teško pao, već da su sa zadovoljstvom mesecima radili na njoj. Probe su imali tri puta nedeljno, na samom početku su to bile čitačke probe u učionici, a kasnije su se posvetili scenskom pokretu koji su vežbali u pozorištu.

Osim glumačkih tački ikazivanja stihova naših poznatih pesnika, u sastavu predstave imali su nekolicinu učenika koji su u horskom sastavu izveli par numera, a uz pratnju gitare zapevali su i nama dobro poznate Zmajeve stihove „Tiho noći“.

Većina je u životu imala bar jednu nesrećnu ljubav, platonsku, tragičnu ili srećnu, te se svako može pronaći u nekim stihovima ovih velikana srpske poezije. Sve dok je ljudi koji na ovaj ili neki sličan način čuvaju i obnavljaju sećanje na naše pesnike i njihova dela, umetnost će biti živa, mogla bi biti jedna od poruka sa ovog događaja.