Čovek je socijalno biće, živi u grupi, u društvu i kroz tu socijalnu interakciju se razvija. Od malena deca su upućena na svoje roditelje, braću i sestre, članove familije i ostalo okruženje. Jedno od prvih mesta na kojima se intenzivno razvijaju socijalne veze jesu vrtići u kojima deca borave sa svojim vršnjacima. Ako je dete već raslo u višečlanoj porodici onda je ostvarivanje socijalnih kontakata u vrtićima mnogo lakše.

To minimalno socijalno iskustvo koje deca iz višečlanih porodica nose je veoma bitno za njihovo adaptiranje na grupu. Lakše se uklapaju i lakše prihvataju pravila grupnog življenja. Ovo je posebno izraženo u periodu adaptacije na boravak u vrtiću.

I roditeljsko iskustvo je veoma važno kada je boravak dece u vrtićima u pitanju. Roditelji koji se prvi put sreću sa radom predškolske ustanove su nepoverljivi, jer ulaze u nepoznati svet sa kojim nemaju iskustvo.