“Satira je odbrana od ludog vremena”
Projekat pomaže Opština Paraćin, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2020. godinu
Ako je suditi prema biografiji Vladice Milenkovića, poznatog paraćinskog satiričara, za uspeh na polju satire, pored dara za pisanje i brze misli potrebno je oprobati se u što vise različitih sfera i poslova. Vladica je rođen 1973. godine, završio je elektrotehničku školu u Paraćinu a bavio se građevinom, radom u fabrici, kancelariji, bio prodavac muzičkih kaseta i diskova, tonski tehničar, radnik u igraonici, štampariji… Poslednjih par godina ustali se kao prelamač i tehnički uređivač knjiga.
Kako kaže, rođen je sedamdesetih, sazrevao osamdesetih, a preživljavao devedesetih. Takvo stanje u društvu ga je, iako je od malena pisao pesme, relativno rano usmerilo na pisanje aforizama i satire.
„Interesovanje za pisanje poezije se probudilo s tinejdžerskim danima i ulaženjem u svet rokenrola. Dok su pesme čekale u fijoci, vreme je donelo neko novo interesovanje, satiru koja je bila samoodbrana u ludo vreme 90-ih. Upijao sam satirične priloge iz štampe i knjiga i paralelno pisao, pa kad sam primetio da već imam popriličan broj napisanih aforizama i nešto priča 1998. godinu označio kao početak mog ozbiljnijeg bavljenja satirom.“
Dugo je pisao aforizme, a kada se nakupio veći broj, pokazao ih je iskusnijim kolegama koju su ga usmerili ka publikovanju.
„Dobro se sećam svog prvog aforizma posle nekih ne tako uspešnih pokušaja, a koji glasi: „Rekao bih vam nešto u poverenju, ali plašim se da me ne izda glas“. Reakcija je bilo raznih, nešto ih se i ne sećam, ono što pamtim je da sam jednom prilikom odneo neke moje aforizme našem paraćinskom satiričaru i karikaturisti, nažalost rano preminulom, Zoranu Matiću Mazosu koji je bio vidno iznenađen onim što je pročitao. Sećam se da me je pitao: „Je l’ ovo tvoje? Koliko ovoga imaš?“ Tada se Mazos uveliko bavio izdavanjem i uređivanjem listova humora i satire, pa ga je pre svega kao urednika zainteresovalo to što sam imao da kažem kroz satiru.“
Prvi zbirku aforizama objavio je 2005. zajedno sa Mazosom. Ukupno ih je od tada objavio četiri, od kojih je poslednja „Knjiga godine ili Čujte, satiričari, čuvajte se sebe“ promovisana 2018. Takođe, sa kolegama Aleksinom Đorđević, Markom Antićem i Marijom Miladinović, objavio je knjigu poezije „Artikulisanje“.
„Uredio sam i dva zbornika humora i satire sa radovima sa konkursa „Živojin Pavlović Žikišon“, kao i zajedno sa kolegama satiričarima Goranom Radosavljevićem i Miodragom Stošićem dva zbornika aforizama „Afoteka“. Zastupljen sam u nekoliko antologija i zbornika od kojih bih izdvojio antologiju aforizama „Dah duha“, objavljenu u Crnoj Gori, zatim „Antologiju balkanskog aforizma“ na makedonskom, antologiju „Pucanj u rat“ na baskijskom i zbornik „Laloški šešir“ objavljen dvojezično, na rumunskom i srpskom jeziku.“
Vladica svojim najozbiljnin delom smatra svoju poslednju knjigu, u kojoj se obraća posebno svojim kolegama.
„Ona pored uobičajenih tema – kritike društva, politike i sistema, kritikuje i književni svet koji sve više poprima negativne uticaje kroz samoisticanje i samonagrađivanje, a sve to sa posebnim naglaskom na satiru i satiričare.“
I u poeziji i u satiri je nagrađivan. Najznačajnijom smatra nagradu za najbolju priču Satira festa 2013. godine. Nastupao je u mnogim gradovima u Srbiji ali i u Bosni, Crnoj Gori, Rumuniji i Švajcarskoj.
„Ono što bih još izdvojio je saradnja sa Udruženjem Paraćinaca i prijatelja Paraćina u Beogradu koji su organizovali promocije dve moje knjige aforizama, a u saradnji sa Književno-umetničkom asocijacijom „Artija“ i beogradsko izdanje Satirične pozornice Žikišon 2015. godine. Poslednje od priznanja koje sam dobio je nagrada za posebnu pesmu, koja je takođe napisana u satiričnom duhu, na Petruškom književnom saboru „Mirku Banjeviću u pohode“, na Grzi 2019. godine.“
Vladica kaže da je satira njemu privlačna jer je u njoj istina, i da bavljenje satirom ima svoje posledice.
„Nekada je bilo da nisi satiričar ako nisi bio u zatvoru, a danas nisi ako ti niko do sada nije rekao: „Ćuti, bolje je za tebe“. U suštini da je lako biti satiričar bio bi svako, makar salonski. Bez satire u Srbiji je nemoguće živeti, iako od satire nema hleba, jer kod nas je vazda bilo „sve je ništa, a ništa je sve“.“
Poslednjih godina se preorijentisao na tehničko uređivanje knjiga i izdavaštvo, kao i na organozovanje razlitih kulturnih dešavanja preko udruženja Književno-umetnička asocijacija „Artija“, osnovane 2012. godine, čiji je osnivač i zastupnik.
Kaže da u nedostatku svojih radi na tuđim knjigama, ali ne namerava da prestane da objavljuje.
„U skorijoj budućnosti planiram da rezimiram prošlost, preciznije rečeno, da podvučem crtu i objavim knjigu najboljih aforizama. Mislim da bi mi jedan presek aforističarskog stvaralaštva dobrodošao, posle čega ću videti šta dalje.“