Hronični umor koji i nakon odmaranja i spavanja ne prestaje, omamljenost, ošamućenost, stalne vrtoglavice, često i nekontrolisano mokrenje, pad libida, kao i slabost celog organizma samo su neki od simptoma sindroma hroničnog umora i krize svesti. Na to da je ovo delikatna i kompleksna bolest koja zahteva miltidisciplinarno istraživanje ukazuje docent dr Milomir Milanović, infektolog sa Klinike za infektivne i tropske bolesti VMA. On napominje da je ovo bolest koja će mnoge pacijente učiniti osobama sa dosta fizičkih i psihičkih problema.
U postavljanju dijagnoze problem je i činjenica da nema mnogo centara u kojima je moguće uraditi testiranja funkcija autonervnog sistema, napominje Milovanović. Jedan od njih je Klinički centar Bežanijska kosa u Beogradu, Klinika REBRO u Zagrebu i Klinički centar u Ljubljani. I upravo slušajući dr Milovanovića, sindrom hroničnog umora je kod sebe prepoznala Ina Ignjatović. Kao predsednica Udruženja oblelih od sindroma hroničnog umora i krize svesti iz Ćuprije koje broji čak 50 članova, Ina je inicirala organizaciju naučnog skupa „Pobedimo sindrom hroničnog umora“ kako bi što više ljudi sa sličnim zdravstvenim problemima došlo do dijagnoze i adekvatnog lečenja.
Naučni skup koji je održan u amfiteatru Akademije vapitačko-medicinskih strukovnih studija u Ćupriji podržalo je i Srpsko lekarsko društvo, područje Pomoravlje sa sedištem u Ćupriji.
Učesnici skupa „Pobedimo sindrom hroničnog umora“ naglasili su da je za bolji život osoba koje boluju od ovog sindroma neophodna edukacija lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ali i samih pacijenata kako bi bili u stanju da prepoznaju bolest.