Sedamdesetdvogodišnja Dobrila Petrović jedna je od retkih možda i jedina u Srbiji koja se bavi asurdžijskim zanatom. Ona živi u Majuru kod Jagodine i već godinama u svojoj radionici izrađuje predmete koji u njenim rukama postaju prava umetnička dela. Osim cegera ili zembilja, koje su starim domaćicama neophodne za pijacu, Dobrila pravi modne tašne, vaze i druge dekorativne predmete.

Dobrila je naučila da tka još kao devojčica, ali je mnogo kasnije zavolela da radi sa materijalom koji je, kako kaže, vrlo zahtevan za obradu. Dodaje da njene pletene torbe podjednako kupuju kako starije žene tako i mlade devojke, te da je vremenom nadogradila tehniku ovog zanata.

Veliku pomoć prilikom izrade ovih proizvoda Dobrila ima od svog supruga, koji je zadužen za teži deo posla, poput sečenja ševara. Kako kaže porodičnu tradiciju nastaviće njene unuke koje već sada znaju da naprave određene predmete.

Asurdžijskim zanatom Dobrila se aktivno bavi više od 30 godina. Ponosna je na majstorsko pismo, ali i nagrade i priznanja koje je dobijala na mnogobrojnim manifestacijama. Sa ovim zanatom porodica Petrović je obišla čitavu Srbiju i bila prisutna na svim događajima koji su promovisali ženske rukotvorine. 

S obzirom da epidemijska situacija nije baš najpovoljnija i da je dosta manifestacija u Srbiji otkazano, Dobrila vredno radi pripremajući se za nove. Najveću sreću i uspeh za nju predstavlja, kako kaže, kada vidi da njene torbe žene nose i više od petnaest godina.