Pravoslavni vernici u subotu 13. januara čekajući ponoć dočekuju Srpsku, tačnije Julijansku Novu godinu koja se obeležava 14. januara.

Srpska nova godina kod nas se obeležava od 1923. godine, kada se iz Zagreba pročulo da pravoslavna slavlja štete privredi i trgovini u SFRJ. Bilo je zahteva da se Božić i Uskrs podese da se svuda slave istog datuma što je još više izazvalo otpor kod Srba koji su počeli da slave Pravoslavnu novu godinu javno, čak i u restoranima i na ulicama, iako ona nije bila državni praznik. U doba komunizma je obeležavanje Srpske nove godine bilo zabranjeno, da bi nakon toga ponovo bilo organizovanih dočeka.

Običaji koji se najviše poštuju tokom dočeka Srpske Nove godine je odlazak u crkvu i molitva za srećnu i berićetnu godinu, kao i za zdravlje, ljubav i slogu najbližih. U veče 13. januara običaj je da se ukućani okupe oko svečanije trpeze, a tačno u ponoć svi prisutni se ljube i čestitaju jedni drugima. Prvog dana nove godine, ručak se služi ranije, a od davnina se praktikuje da se na trpezi nađe glava od božićnog pečenja. Crkva ispraća staru i dočekuje novu godinu na duhovni način, molitvama i bogosluženjima, ali i blagosilja sve pristojne proslave, podsećajući da se u brojnim crkvenim domovima organizuju dočeci Nove godine. U duhovnom smislu, Nova godina postoji onda kada neko, od onih koji žive u nebrizi, počnu da brinu za svoje spasenje.