Sedenje je postalo sastavni deo naših života, bilo da radimo kao programeri, službenici u kancelarijama ili obavljamo neki drugi posao koji zahteva dugotrajno sedenje. Međutim, ljudsko telo nije stvoreno za ovakav način života.
Naše telo je dizajnirano za kretanje i
kada se to ne dešava,
ono trpi različite posledice.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), sedentarni način života nalazi se u deset vodećih uzroka smrtnosti i invaliditeta.
Tokom svog radnog veka (40 godina),
čovek koji obavlja kancelarijski posao
u trajanju 8-10 sati na dan,
sedeći će provesti punih 9 godina
a da pritom ne računamo sedenje
u toku obroka, u automobilu, pred televizorom itd.
Sedenje ostavlja posledice na celokupan organizam, a što duže traje ovakva praksa, to je njen efekat negativniji na naše zdravlje.
Iako stručnjaci uglavnom preporučuju redovnu fizičku aktivnost (svakodnevnu ili barem tri puta nedeljno) kao rešenje za mnoge zdravstvene probleme,
posledice koje sedenje ima na naš organizam
ne mogu se poništiti čak ni redovnim vežbanjem.
SRCE
Tokom dugotrajnog sedenja mišići sagorevaju manje masti, cirkulacija je usporena što pogoduje taloženju masti na zidovima krvnih sudova i razvoju ateroskleroze, visokog krvnog pritiska i povišenih vrednosti holesterola u krvi a rizik za razvoj bolesti srca i krvnih sudova je dva puta veći.
PANKREAS
Pankreas proizvodi insulin, hormon koji reguliše ulaz glukoze u ćelije. Ali, ćelije u neaktivnim mišićima ne odgovaraju tako brzo na delovanje insulina pa pankreas proizvodi sve više i više insulina kako bi se snizio nivo glukoze u krvi. Ovakva hiperprodukcija insulina može da dovede do razvoja dijabetesa i drugih bolesti.
CREVA, DOJKA, MATERICA
Studije pokazuju povezanost povećanog rizika od raka debelog creva, raka dojke i endometrijalnog karcinoma sa produženim sedenjem.
MIŠIĆI
Kada stojimo, hodamo ili sedimo pravo, stomačni mišići daju podršku muskulaturi da održi uspravan položaj. Ali kada se zavalite u stolicu, ovi mišići su potpuno van upotrebe. Loš položaj uskih mišića leđa i malih trbušnih mišića može da dovede do Iskrivljenosti prirodnog luka kičme.
Hronično sedenje dovodi do skraćenja mišića kuka, do ograničenosti pokreta i dužine koraka a time se povećava učestalost padova u starosti.
NOGE
Dugo sedenje usporava cirkulaciju što dovodi do zadržavanja viška krvi u nogama i nastanka probleme širokog spektra: od oteklih zglobova i proširenih vena do po život opasne duboke venske tromboze.
KOSTI
Hodanje i trčanje stimulišu kosti da se izgrađuju čvršće, deblje i jače pa naučnici sve češće povezujuosteoporozu sa manjkom kretanja tokom života.
MOZAK
Pokretanje mišića pumpa svežu krv i kiseonik u mozak čime pospešuje oslobađanje brojnih supstanci koje utiču na popravljanje raspoloženja i stimulaciju rada mozga. Kada dugo sedimo, sve je usporeno pa i moždana funkcija. Dugotrajno sedenje i monotonija rada mogu stvoriti stres, anksioznost i depresiju. Svakodnevna rutina i pritisak rokova često nas mogu iscrpsti i mentalno.
VRAT, RAMENA I LEĐA
Položaj u kom sedimo je obično takav da je vrat iskrivljen ka tastaturi ili nekom od predmeta za pisanje na stolu što može dovesti do deformacije vratnih pršljenova i trajnog gubitka ravnoteže. Loš uticaj iskrivljenih pršljenova vrata se spušta i na ramena i leđa. Neaktivnost kičme dovodi do osetljivosti kičmenih diskova i nefleksibilnosti prostora koji se između njih nalazi pa svaki nagli pokret iz dugog sedenja, da dohvatite šoljicu kafe ili se sagnete da zavežete pertlu, može dovesti do oštećenja diska i posledično vrlo ozbiljnih problema.
DUŽINA ŽIVOTA
Ljudi koji su dugotrajno gledali televiziju u osmoipogodišnjoj studiji imali su povećani rizik od smrti za 61% u odnosu na ispitanike koji su gledali televiziju manje od 1 sat dnevno.
PREVENCIJA PROFESIONALNIH BOLESTISEDENJA
Ergonomski prilagođeno radno mesto – koje podržava pravilno držanje tela. značajno smanjujenaprezanje mišića i zglobova, čineći radni dan udobnijim i zdravijim.
Pauze za pokretanje – pravite na svakih 30 minuta za istezanje ili kratke šetnje po kancelariji. Redovne pauze pomažu u smanjenju naprezanja tela, poboljšavaju cirkulaciju i smanjuju rizik od mišićno-skeletnih problema.
Uključite redovno vežbanje – u dnevnu rutinu, kao što su brze šetnje, vežbe snage ili joga. Vežbanje je ključno za održavanje zdravlja tela i uma, povećava energiju i poboljšava raspoloženje.
Planirajte obroke i užine – unapred kako biste izbegli brzu hranu. Fokusirajte se na voće, povrće, proteine i integralne žitarice. Pravilna ishrana pomaže u održavanju optimalne telesne težine i energije tokom dana.
Primenjujte vežbe za oči – koristiteći preporuku 20:20:20 – svakih 20 minuta usmerite pogled na objekatudaljen najmanje 6 metara po 20 sekundi kako biste smanjili naprezanje očiju. Ove vežbe za oči mogu značajno pomoći u smanjenju napora i umora očiju.
Razvijajte tehnike upravljanja stresom – kao što su meditacija, disanje ili hobiji koji vas opuštaju. Mentalno zdravlje je važno koliko i fizičko. Meditacija može smanjiti stres i anksioznost, dok hobi može pružiti osećaj zadovoljstva i ispunjenosti.
Hidrirajte se – pijući dovoljno vode tokom dana kako biste održali optimalnu hidrataciju. Ona je ključna za održavanje energije, koncentracije i ukupnog zdravlja.
Izvor: SZO (WHO).
Objava je rezultat saradnje Doma zdravlja Paraćin i RTVKanal M.
Tekst pripremila Žaklina Romih Veljković – Viša med. Sestra
DOM ZDRAVLJA PARAĆIN
