Svetski dan borbe protiv tuberkuloze obeležava se 24. marta, na dan kada je 1882. godine profesor Robert Koh objavio svoje otkriće bacila tuberkuloze (Mycobacterium tuberculosis), uzročnika ove bolesti.
TUBERKULOZU IZAZIVA BAKTERIJA (MYCOBACTERIUM TUBERCULOSIS) I NAJČEŠĆE POGAĐA PLUĆA.
Veoma je otporan u spoljnoj sredini. Na temperaturi do 80 stepeni C (u suvom stanju) može preživeti, a u sasušenom ispljuvku i prašini može opstati mesecima.
Osetljiv je na direktnu sunčevu svetlost (UV zrake) i na određena dezinfekciona sredstva. Sunčanje posteljine na prozoruz je bila jedna od metoda borbe sa TBC om.
Tuberkuloza je zbog svoje masovnosti i velike smrtnosti bila neizostavni deo društvenog života i imala je veliki uticaj na sve životne sfere. Sudbine mnogih ljudi i čitavih porodica bile su povezane sa tuberkulozom. Bolest je izazivala strah, neizvesnost, melanholiju, osećaj nemoći, ali i rezignaciju i bes, istovremeno ili naizmenično sa varljivom nadom da će možda, kojim čudom, baš oni preživeti.
Od 1650. do 1900. godine ova bolest je bila uzrok smrti svake pete osobe u Evropi. Tokom 19. i 20. veka, verovalo se da su osobe koje boluju od tuberkuloze talentovanije, kreativnije, da imaju više umetničkih sposobnosti od zdravih umetnika. Međutim, u ovom periodu, tuberkuloza je bila toliko rasprostranjena da su od nje umirali i bogati i siromašni i pesnici i slikari i svi redom, od najstarijih do najmlađih, pa među njima i oni najmudriji i najtalentovaniji.
Neki od svetskih umetnika koji su preminuli od tuberkuloze su: Maksim Gorki, Čehov, Kafka, Edgar Alan Po, Džejn Ostin, Emili i Šarlota Bronte, Molijer, Šopen, Veber, Orvel, Modiljani. Od tuberkuloze su umrli mnogi naši pesnici, pisci, umetnici: Petar Petrović Njegoš, Aleksa Šantić, Laza Lazarević, Jovan Sterija Popović, Branko Radičević, Đura Jakšić, Svetozar Marković, Jakov Ignjatović, Vojislav Ilić, Janko Veselinović, Svetolik Ranković, Kosta Abrašević, Radoje Domanović, Milutin Bojić, Vladislav Petković Dis, Rade Drainac, Milan Rakić, Milovan Glišić, Stanislav Vinaver, Milorad Mitrović, Branko Miljković, Momčilo Nastasijević i mnogi drugi. Kobna bolest je ugasila živote i mnogih poznatih slikara: Đure Jakšića, Vidosave Kovačević, Ignjata Joba, Jovana Vuletića, Ilije Bašičević Bosilj, Mirjane Maoduš, Milana Milovanovića.
Tuberkuloza je zarazna bolest. U humanoj patologiji uglavnom se uzrokuje humani tip bacila tuberkuloze. Međutim, nekada uzročnici mogu biti i druge vrste bacila: Mycobacterium bovis, kao i atipičnih mikobakterija koje su danas od sve veće važnosti.
Tuberkuloza se širi vazduhom kada osobe sa plućnom tuberkulozom kašlju, kijaju ili pljuju. Osoba treba da udahne samo nekoliko klica da bi se zarazila.
Tuberkuloza još uvek predstavlja jedan od najvećih epidemioloških problema.
PROCENJUJE SE DA JE OKO ČETVRTINE SVETSKE POPULACIJE INFICIRANO BAKTERIJAMA TUBERKULOZE, ALI VEĆINA LJUDI NEĆE RAZVITI TUBERKULOZU, A NEKI ĆE SE OPORAVITI OD INFEKCIJE. ONI KOJI SU ZARAŽENI, ALI (JOŠ) NISU BOLESNI, NE MOGU JE PRENETI.
Osobe zaražene bakterijama tuberkuloze imaju 5–10% doživotnog rizika da obole od tuberkuloze. Osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom, kao što su osobe koje žive sa HIV-om, neuhranjene ili imaju dijabetes, ili osobe koje koriste duvan, imaju veći rizik od obolevanja.
Stručnjaci ukazuju da se od tuberkuloze godišnje razboli 8 do 10 miliona ljudi, a umre oko 3 miliona. Bolest pogađa uglavnom stanovništvo siromašnih i nerazvijenih zemalja.
Savremene metode lečenja i visok nivo življenja skoro su eliminisali tuberkulozu u razvijenim zemljama, ali je zbog pojave HIV-i nfekcije i velikog migriranja stanovništva i u ovim zemljama ponovo došlo do porasta broja obolelih od tuberkuloze.
Najčešći izvor zaraze bacilima tuberkuloze je čovek. Retko to mogu biti i domaće životinje, a izuzetno živina i ptice. Najčešći izvor zaraze su pluća ljudi obolelih od tuberkuloze, a ređe obolele limfne žlezde, kosti i zglobovi, mokraća obolelih od tuberkuloze bubrega, uterovaginalni sekret i izmet kod tuberkuloze creva. Ako su domaće životinje izvor zaraze, uglavnom su to goveda. Zaraza se širi preko mleka i nekuvanih mlečnih proizvoda, ali je takav način transmisije danas gotovo isključen.
Simptomi koji prate tuberkulozu u početku mogu biti nespecifični poput povišene telesne temperature, umora, gubitka u težini, blagog kašlja, noćnog znojenja, proliva. Međutim, lekarskim pregledom dolazi do otkrivanja specifičnih simptoma, karakterističnih za ovu bolest. Prilikom slušanja stetoskopom čuje se promijenjeni šum disanja, može doći do gubitka sluha, otečenih limfnih žlezdi, bolova u grudima i zglobovima. Prilikom iskašljavanja neretko se u sputumu primećuje sveža krv.
Radi epidemiološkog dijagnostikovanja tuberkuloze i predlaganja protivepidemijskih mera, prikupljaju se i podaci o uslovima stanovanja i rada, polu, zanimanju, socijalnompoložaju i sl.
Kretanje tuberkulozne infekcije prati se pomoću testiranja tuberkulinom. Obično se testiraju samo osobe određenog životnog doba. Testiranje ima značaja u zemljama u kojima se ne sprovodi vakcinacija BCG-om.
Tuberkuloza se tretira lekovima koje nazivamo antituberkulotici, a cilj je suzbijanje i izlječenje infekcije. Lečenje se sprovodi kombinacijom nekoliko medikamenata. Obično terapija bolesti traje 6 meseci, čak i kada bolest zahvati i druge organe. Lečenje se nastavlja i 3 meseca nakon što se u kulturi iskašljaja ne pronalazi Kochov bacil.
Pored medikamentozne terapije lekari savetuju i zdrav način života, odmor, pravilnu ishranu bogatu vitaminima, pre svega vitaminom C. Na ovaj način u mnogome će ojačati imuni sistem bolesnika i na taj način potpomoći konačnom izlečenju.
Tema Svetskog dana borbe protiv tuberkuloze 2026. godine –
„DA! MOŽEMO OKONČATI TUBERKULOZU!“.
To je ujedno i poziv na akciju i poruka nade, koja potvrđuje da je moguće vratiti se na pravi put i preokrenuti epidemiju tuberkuloze, čak i u izazovnom globalnom okruženju.
Izvor: IZJZ Vojvodina, Stetoskop info, vikipedija, Peščanik
Objava je rezultat saradnje
Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.
Tekst pripremila
Žaklina Romih Veljković, Viša med. Sestra
DOM ZDRAVLJA PARAĆIN
