Često nam časopisi savetuju da se ne izlažemo suncu, a sa druge strane nas ubeđuju da je lekovito.
Kako naći pravu meru pri izlaganju, a da zadovoljimo potrebe organizma za vitaminom D?
Da li je sunce zaista toliko štetno i da li je zaista toliko lekovito?
U stvari, sunce je i štetno i lekovito.
Suština je u tome kako ga koristimo. Ako znamo kada i zašto je dobro, a kada i zašto je loše, onda ćemo maksimalno da iskoristimo njegovu lekovitost i da istovremeno izbegnemo štetno dejstvo.
ZAŠTO NAM JE SUNCE POTREBNO?
- Naš organizam sunce obogaćuje i osnažuje vitaminom D. Ovog vitamina ima i u mleku i mlečnim proizvodima, žitaricama i kvascu, ali ti izvori nisu dovoljni. Primarni izvor je u sunčevoj svetlosti, te se izlaganjem suncu ovaj vitamin najviše unosi u organizam.
- Vitamin D utiče na sprečavanje nastanka rahitisa.
- Osim što jača odbrambenu sposobnost tela, D vitamin kojeg dobijamo iz sunca reguliše rast ćelija i ravnotežu hormona.
- Za zdravlje kostiju neophodan je vitamin D, te je izlaganje suncu naročito korisno za žene starije od 50 godina, jer su zbog postmenopauze sklone osteoporozi.
- Osim za kosti, vitamin D je odličan u prevenciji bilo kojeg karcinoma.
- Sunce je izvor dobrog raspoloženja, jer sunčeva svetlost smanjuje lučenje hormona melatonina, čime nam poboljšava raspoloženje.
- Racionalno izlaganje suncu smanjuje srčane i disajne probleme, te povećava izdržljivost i jača otpornost na infekcije.
- Racionalno sunčanje može da doprinese snižavanju povišenog krvnog pritiska, koji je čest uzročnik srčanog i moždanog udara.
NEDOSTATAK VITAMINA D DOPRINOSI RAZVOJU:
- visokog krvnog pritiska,
- raka dojke, prostate i debelog creva,
- bolesti kostiju i zuba,
- slabosti mišićnog sistema,
- gojaznosti,
- multiple skleroze,
- depresije,
- pada imuniteta…
KADA I KAKO NAM SUNCE ŠTETI?
- Opekotine – prekomerno sunčanje, naročito tokom letnjih vrućina.
- Ubrzano starenje kože – dugotrajnim izlaganjem suncu.
- Moguće je i uništavanje dubljih slojeva kože.
- Pojava karcinoma kože.
NAROČITO OPREZNE TREBA DA BUDU:
- osobe svetlog tena,
- osobe sa pegama,
- starije osobe,
- ljudi sa malo pigmenta čija koža skoro da uopšte ne tamni,
- oni koji imaju preko 20 mladeža, naročito displastične mladeže (velike, nepravilne, koji rastu ili menjaju oblik),
- kao i oni čiji su članovi porodice imali rak kože.
KADA I KAKO DA SE IZLAŽEMO SUNCU?
- Izlažite se sunčevoj svetlosti tokom proleća da biste napojili vaš organizam D vitaminom. Sasvim je dovoljno i petnaestak minuta dnevno.
- Ako osetite da vam ne prija i ukoliko temperatura prelazi 30 stepeni, izbegavajte izlaganje suncu između 10 i 16 sati.
- Ako dođe do naglog i drastičnog povećanja temperature tokom proleća, trudite se da vaš organizam u početku manje izlažete suncu, dok se ne privikne, pa postepeno povećavajte dužinu izlaganja.
- Sklanjajte se sa jakog sunca, a dugotrajno sunčanje zamenite svakodnevnim kratkotrajnim.
- Trudite se da ne budete stalno zatvoreni u autu, kancelariji ili kući, već da uživate napolju dok sunce miluje vaše lice i kožu.
BUDITE PAŽLJIVI PRILIKOM IZLAGANJA SUNCU.
Izvor: Consilium
Objava je rezultat saradnje Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.
Tekst pripremila:
Žaklina Romih Veljković
Viša medicinska sestra
Dom zdravlja Paraćin
