KVO I BEZBEDNA VOŽNJA

Bolesti srca i krvnih sudova (KVO) predstavljaju vodeću grupu oboljenja u uzrastu od 30 i više godina, a takođe su i prvi uzrok smrtnosti u navedenoj populaciji.

Ova grupa oboljenja je u stalnom porastu te se nameće potreba da se obrati posebna pažnja na uticaj kardiovaskularnih oboljenja na bezbednu vožnju.

Sa druge strane na ulicama je sve veći broj automobila, problema sa prostorom za njihovo kretanje i parkiranje, žurbe, brzine, umora, alkohola, psihoaktivnih supstanci, nepoštovanja saobraćajnih propisa….. stresnih situacija koje remete funkcionisanje svakog od učesnika u saobraćaju.

Postojanje bolesti ugrožava vaš prihvatljiv način reagovanja na iskrsle probleme i reakciju na stres koja neće ugroziti vaše zdravlje, a i život.

–           Regulišite povećanu telesnu težinu,

–           Redovno se bavite fizičkom aktivnošću,

–           Prestanite da pušite,

–           Kontrolišite zdravstveno stanje,

–           Uzimajte redovno propisanu terapiju,

–           Budite opušteni i relaksirani i

–           poštujte sve učesnike u saobraćaju.

Ako tokom vožnje osetite simptome koji ukazuju na napred navedena zdravstvena stanja, postupite po preporukama zdravstvenih radnika…

je oštećenje dela moždanog tkiva nastalog zbog začepljenja krvnog suda u mozgu, ugruškom ili zbog pucanja krvnog suda sa posledičnim krvarenjem u mozgu.

Povišeni krvni pritisak i ateroskleroza su bitni faktor rizika za nastanak šloga. U zavisnosti od mesta i veličine oštećenja moždanog tkiva, doći će do poremećaja različitih telesnih ili psihičkih funkcija koje taj deo mozga kontroliše.

Šlog predstavlja veliki rizik za vožnju, zato što nastaje iznenada sa simptomima visokog rizika za nastavak vožnje,

Simptomi kao što su:

–           utrnulost, slabost ili oduzetost lica i delova tela tj. ruke i noge,

–           poremećaj govora,

–           naglo zamagljenje ili gubitak vida.

Ukoliko ste za volanom i osetite navedene simptome, odmah prestanite sa vožnjom i zovite hitnu medicinsku pomoć. Važno je što pre započeti sa savremenom terapijom, a u interesu preživljavanja i smanjenja invalidnosti.

izazvana je suženjem krvnih sudova srca nastalih kao posledica arterioskleroze. Manifestuje se osećajem stezanja, pečenja i bola u grudima sa širenjem prema levom ramenu i ruci, kao i prema vratu i vilici. Bol kod angine pektoris ima slične simptome kao kod infarkta.

Angina pektoris zbog specifičnosti simptoma i iznenadnog nastanka, predstavlja veliki rizik za bezbednost saobraćaja i stoga ako osetite navedene upozoravajuće simptome, ukoliko vozite prekinite vožnju i što pre konsultujte vašeg lekara.

nastaje zbog naglog prekida protoka krvi kroz krvne sudove srca koji snabdevaju srčani mišić neophodnim kiseonikom i hranljivim materijama. Tipični simptomi infarkta su neugodan pritisak u grudima, stežući jak bol u sredini grudnog koša koji traje duže od nekoliko minuta, širenje bola u vrat i vilicu, zatim ka levom ramenu i levoj ruci, nagla nesvestica, osećaj mučnine, nagon na povraćanje ili povraćanje i obilno hladno preznojavanje, uznemirenost i strah bolesnika.

Vozači, ako osetite ove simptome tokom vožnje, odmah se isključite sa puta na prvom bezbednom mestu i pozovote hitnu medicinsku pomoć i jasno navedite sve simptome koje osećate.

Akutni infarkt srca je danas u većini slučajeva izlečiv ako se preduzmu hitne mere u prva dva sata nakon srčanog udara

predstavlja nepravilan rad srca. Aritmija se manifestuje kao tahikardija tj. ubrzan rad srca, obično iznad 100 otkucaja u minuti, ili usporen rad srca koji se zove bradikardija, a počinje kada se brzina rada srca smanji ispod 60 otkucaja u minuti. I određene bolesti (infarkt miokarda i angina pektoris) mogu izazvati aritmiju.

Vozači, ukoliko osetite nepravilnosti u radu srca, tj ubrzan ili usporen srčani ritam, obavezno se javite vašem lekaru radi uspostavljanja dijagnoze i dobijanja adekvatne terapije i saveta za dalje postupanje tokom obavljanja životnih aktivnosti, u koje svakako spada i vožnja.

se definiše kao vrednost krvnog pritiska koja je niža od 100/60. Stalno nizak krvni pritisak retko je pokazatelj ozbiljnog zdravstvenog poremećaja.Telo se na njega prilagodi i osobe koje ga imaju bez većih problema obavljaju svakodnevne životne aktivnosti, pa samim tim i vožnju. Međutim, hipotenzija može predstavljati veliki problem, posebno tokom vožnje, ako se pojavi iznenada i dostigne nivo znatno niži od prihvaćenog za hipotenziju (100/60 mmhg). U tim situacijama mozak i drugi vitalni organi ostaju bez snabdevanja krvlju i nemaju vremena za prilagođavanje. U tom slučaju može nastati jaka vrtoglavica, omaglica, slabost tela, poremećaj vida, pa i kratka nesvest.

Ako tokom vožnje osetite navedene simptome niskog krvnog pritiska, obavezno zaustavite vozilo na bezbednom mestu, popijte dosta tečnosti, čaja, pojedite nešto okrepljujuće i svakako se konsultujte sa vašim lekarom o nastalim simptomima.

(arterijska hipertenzija) je bolest gde je arterijski pritisak veći od 140/90 mmhg. Simptomi povišenog krvnog pritiska su glavobolja, zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu, bol ili slične senzacije u grudima, nedostatak vazduha, osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca.

Vozači, ako osećate ove simptome, konsultujte vašeg lekara radi dijagnostikovanja povišenog krvnog pritiska, i dobijanja adekvatne terapije. Ako navedene simptome osetite tokom vožnje, prekinite vožnju, smirite se, udahnite svež vazduh i zatražite pomoć u najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Nepravilan rad srca i krvnih sudova može nastati

usled emocionalnog uzbuđenja,

telesnog napora, stresa, jakih vibracija,

a to su stanja koja vrlo često prate vozače,

s obzirom da se tokom vožnje suočavaju

sa velikim brojem iznenadnih neprijatnosti i

 otežavajućih okolnosti na drumu.

NEMOJMO UČITI NA GREŠKAMA  U SAOBRAĆAJU !!!

Objava je rezultat saradnje Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.

Tekst pripremila Žaklina Romih Veljković – Viša med. Sestra

DOM ZDRAVLJA PARAĆIN