Kako je kulturološki i religijski sukob Istoka i Zapada doveo do digrafije na jednom malom i specifičnom prostoru
Projekat pomaže Ministarstvo kulture i informisanja, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2020. godinu
Kada prolazimo ulicom i čitamo natpise na prodavnicama, reklamama, kupujemo novine i kasnije ih čitamo, veoma česno nismo ni svesni da je deo tekstova napisan na ćirilici, a deo na latinici. Verovatno na policama za knjige u svojoj kući imamo dela pisana i na ćirilici i na latinici jedna pored drugih, a kada pišemo neki tekst na računaru ili se dopisujemo sa nekim, ne uviđamo nikakav problem da pišemo ni na ćirilici ni na latinici.
Ovaj fenomen upotrebe dva različita pisma u istom jeziku i u istom vremenskom periodu na jednom prostoru naziva se sinhrona digrafija i karakterističan je za mali broj naroda u svetu. Opravdano je postaviti pitanje: Kako je došlo do toga da je baš u Srbiji noramlo koristiti dva pisma?
Kao i kada je reč o većini čudnih fenomena i ovaj svoje uzroke i korene nalazi u istorijskim uslovima. Naime, priroda Srbije da se kroz čitavu svoju istoriju nalazila na međi Istoka i Zapada, katoličanstva i pravoslavlja, Evrope i Azije doprinela je da ona “pokupi” određene stvari i od jedne i od druge strane.
Priroda upotrebe dva pisma kod Srba nije novijeg datuma, pa čak nije primarno vezana za ćirilici u latinicu, već za ćirilicu i glagoljicu. Tranzicija sa glagoljice na ćirilicu nije bila trenutna, već je, doduše mnogo manji deo pismenog naroda, koristio jedno vreme i jednu i drugu u starim spisima, smatra profesor Petar Milosavljević.
Na prisustvo i ćirilice i latinice u srpskom jeziku ponajviše su uticala, u srednjem veku, dva crkvena kruga hrišćanstva: pravoslavlje i rimokatolicizam. Srbi pravoslavne veroispovesti mahom su pisali ćirilicom, dok su Srbi rimokatolici pisali latinicom. I jedni i drugi imali su neku vrstu odbojnosti prema pismu kojem ne pišu i smatrali su pisanje određenim pismom kao odbranu svog verskog identiteta.
Sa druge strane, kako su jedni sa drugima često bili u kontaktu i pisano komunicirali, iako nisu želeli da pišu drugim pismom, iz praktičnih razloga su morali da ga razumeju.
Zbog toga se u 18. veku, a pogotovo od druge polovine 19. i naročito u 20. veku sve više teži rešenju da se u srpskim školama uče oba pisma, a i knjige i novine pišu se i ćirilicom i latinicom.
Ipak, početkom dvadesetog veka, tačnije 1911., svega 0,3% knjiga i 1,6% periodične ptampe u Kraljevini Srbiji štampano je na latinici. Velika promena dolazi nakon Drugog svetkog rata kada se stvaranjem SFRJ menja pristup nacionalnom identitetu i sa njemu povezanom odnosu prema pismu.
Čuvenim Novosadskim sporazumom iz 1954. godine, koji je ima za cilj standardizaciju srpskohrvatskog jezika utvrđeno je da su ćirilica i latinica ravnopravna pisma. U njemu stoji:
“Оbа pismа, lаtinicа i ćirilicа, rаvnоprаvnа su; zаtо trеbа nаstојаti dа i Srbi i Hrvаti pоdјеdnаkо nаučе оbа pismа, štо ćе sе pоstići u prvоm rеdu škоlskоm nаstаvоm.”
Tako je do raspada države i jedno i drugo pismo imalo isti status, podjednako se izučavalo u školama u svim republikama SFRJ. Nakon osamostaljenja država u Hrvatskoj i Sloveniji se prestaje sa učenjem ćirilice, dok se ona u Srbiji i dalje uči.
Danas su oba pisma službena, ali je ćirilica zaštićena i daje joj se prednost. Ipak, uticaj latinice Zapada i, pre svega, novih tehnologija i sofvera koji koriste latinicu, ona postaje sve dominantnija u svakodnevnoj pisanoj komunikaciji.
Prema istraživanjma iz 2011., više od polovine knjiga u našoj zemlji štampano je na latinici, dok je šak 69% periodike na ovom pismu. Takođe, neki stučnjaci smatraju da se ćirilica u svakodnevnoj pisanoj komunicaiji koristi čak pet puta manje u odnosu na latinicu.
Dakle, religija, geopolitički položaj i istorijske okolnosti uticale su na to da se danas u Srbiji upotrebljavaju u jednom jeziku dva pisma. I danas se odvija određena borba između njih. Nove tehnologije i internet sve više ističu latinicu u prvi plan, ali želja za očuvanjem nacionalnog identiteta i istorije zahteva očuvanje ćiriličnog pisma.