Projekat pomaže Ministarstvo informisanja i telekomunikacije, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2023. godinu
Jedan od najpopularnijih i najpoznatijih proizvoda sa teritorije Paraćina, kada se radi o specijalitetima, svako je „Vasina torta“. Ova poslastica jedna je od retkih za koju se tvrdi da se zna tačno kada i kako je nastala i po kome je dobila ime.
Prema jednoj verziji, Vasina torta nastala je 1908. godine kao simbol zahvalnosti. Priča o njenom nastanku priča je o ljubavi i porodici.
Naime, početkom 20. veka u Paraćinu je živeo izvesni gospodin Vasa Čokrljan. On je živeo boemski život ali se u svojim četrdesetim godinama zaljubio u lepu Jelenu, domaćinsku kći. Iako je bila znatno mlađa od Vase, njeni roditelji podržavali su njihovu zajednicu, te su se oni ubrzo venčali i Jelena je zatrudnela. Međutim, trudnoća se iskomplikovala i bilo je neizvesno da li će ovaj par uopšte dobiti dete. Vasa, kao ugledni čovek sa velikim brojem prijatelja, povukao je mnoge veze i odveo svoju suprugu u porodilište u Beč, gde je ona na svet donela zdravo dete, kćer Ružicu.
Zahvalna tašta, Jelenina majka, spremila je Vasi po povratku iz Beča bogat ručak i jednu sasvim novu, posebnu tortu. Ime novoj torti nije bilo teško dodeliti, te se ona danas, 115 godina od nastanka i dalje naziva Vasinom tortom.
Međutim, postoji i jedna, nešto starija priča o nastanku torte i koja tvrdi da je torta dobila ime po kuvaru Vasi koji je radio u službi Vladana Đorđevića, predsednika beogradske opštine u doba vlade kralja Milana Obrenovića. On je jednom prilikom diplomatskom koru Beograda spremio ovu tortu te su je oduševljene diplomate krstile po njemu.
Aleksandar Miletić i Zorana Drašković Kovačević u svojoj knjizi „Štrudla Bečka a torta Vasina“ donose pored ove dve i treću priču o poreklu Vasine torte:
„Simpatična anegdota tortu vezuje za pominjanu Spaseniju – Patu Marković, urednicu Politikine „ženske strane“, koja je prikupljala i sortirala recepte kada je naišla na jedan bez naziva. I baš u tom trenutku u prostoriju je ušao izvesni gospodin koji joj se predstavio i kazao koga traži. Zvao se Vasa. Pata je na receptu zapisala Vasina torta i ljubazno odvela gospodina do osobe koju je tražio.“
Ipak prva priča je najprihvaćenija i najlepša, te se uzima kao najverodostojnija u vezi sa nastankom Vasine torte, a samim tim, postavlja Paraćin kao dom ove poslastice.
Turistička organizacija Paraćina teži da pozicionira ovu tortu kao važnu stavku gastronomske ponude Paraćina. Zbog toga je 2018. započela promociju ovog delikatesa na Sajmu turizma u Nišu, u nadi da će se više ljudi upoznati sa njegovom specifičnom istorijom i ukusom.
Specifičnost Vasine torte
Lepota, ukus i prepoznatljivost „Vasine torte“ proizvod su strpljenja i velike pažnje sa kojom se ona priprema. Potrebno je gotovo dva dana da ona bude potpuno spremna za konzumaciju.
Ova torta je spadala u one za specijalne prilike pre svega jer su orasi, bademi pogotovo narandža, kao sastojci „Vasine torte“ bili veoma skupi i teško se nabavljali. „Vasina torta“ ima elitni imidž u svetu poslastica. Neke domaćice smatraju da je ona zapravo preteča Jaffa keksa, jer kombinuje ukus čokolade i narandže.
Ovaj brend Paraćina je bio specifičan iz dva razloga: zbog načina na koji se priprema i zbog sastojaka koji u nju idu.
Ali, kako napraviti „Vasinu tortu“?
Recept
Postoji veliki broj recepata „Vasine torte“ koji se mogu pronaći. Jedan od najpopularnijih savetuje sledeće korake:
Kora:
Umutiti pet belanaca i pet kašika šećera. Zatim dodati, uz mućenje, jedno po jedno od pet žumanaca, šest kašika mlevenih oraha (badema ili lešnika) i jednu kašiku brašna. Smesu staviti u okrugli kalup prečnika 26 cm i peći od 200 stepeni, nekih 15 minuta. Kada se kora ohladi na nju po želji naneti sok od jedne ceđene pomorandže.
Fil:
Mleko i 100 grama šećera ugrejati i u to popariti mlevene orahe. Umutiti četiri žumanca sa četiri kašike šećera i prokuvati na pari. Zatim, umutiti maslac, dodati smesu od oraha i od žumanaca, sok i rendanu koru narandže i 100 grama istopljene čokolade.
Šam:
U posudu staviti 250 grama šećera i litar i po vode. Kuvati dok sirup ne bude veoma gust. Umutiti četiri belanca i postepeno dodavati vruć sirup neprestano muteći. Mutiti dok se šam ne ohladi.
Nakon što su svi delovi torte pripremljeni, na koru prvo naneti fil, a zatim i šlag. Zarad potpunog užitka tortu bi trebalo ostaviti da odstoji nekoliko sati.
Paraćinci – majstori za slatku hranu i poslastice
Nije slučajno što je jedna od najpoznatijih srpskih torti nastala baš ovde. Kultura i istorija Paraćina učinile su to da ovo mesto postane sinonim za slatke proizvode i delikatese.
Naime, još je 1923. u Paraćinu otvorena prva fabrika Bombona, ratluka i čokolada „Braten“ iz koje se kasnije, 1947. razvila čuvena „Paraćinka“ Paraćin, koja i danas radi. Među najpopularnijim proizvodima „Paraćinke“ su bez sumnje žvakaće gume koje su počele da se proizvode sedamdesetih godina.
Od tada, žvakaće gume će postati proizvod po kome će „Paraćinka“ ostati upamćena do današnjih dana i više od pedeset godina jedan od najvećih proizvođača svih vrsta guma za žvakanje u Srbiji. Inovacije na polju proizvodnje žvakaćih guma postaju obeležje poslovne politike.“- naglašavaju autorke knjige „Privreda Paraćina – od mlina do savremene industrije“ Hristina Mihić i Estela Radonjić Živkov.
Jedan od svakako najpoznatijih proizvoda ove fabrike je čuvena žvaka u tubi – „Žvazbuka“. Ona je počela da se proizvodi osamdesetih godina, tačnije 1985. i bila je prva žvaka u tubi proizvedena na tlu stare Jugoslavije, a od devedesetih godina i jedina.
„Žvazbuka“ je specifičnog ukusa sa aromom jagode. Pakovana je u tubi tako da je njen vlasnik mogao da dozira količinu žvake koju želi da žvaće. Kako je bila veoma popularna u celoj zemlji, retko da bi jedno pakovanje „Žvazbuke“ trajalo duže od jednog dana. Ona je najpoznatiji ali nije jedini slatki brend „Paraćinke“ koji je imao svojih pet minuta slave.
Među najstarijim je svakako ratluk koji je nastao pre više od 90 godina u fabrici braće Milojković, iz koje je nastala „Paraćinka“. Trebalo bi pomenuti i „Drops“ bombone proizvedene 1967., ali i žvake „Tifi“.
Ove žvake su proizvedene prvi put 1990. povodom Svetskog prvenstva u fudbalu koje je održano u Italiji. Išle su u pakovanju sa nalepnicom u bojama klubova Crvene zvezde i Partizana, odnosno, kombinacijama crvene i bele i crne i bele. U ovom periodu je „Paraćinka“ ostvarila najveću prodaju, jer su žvake kupovane, pored zbog dobrog ukusa, zbog upotrebe nalepnica kao navijačkih obeležja i rekvizita.
Epilog ili priča koja traje?
Kultura slatkih ukusa u Paraćinu duža je od jednog veka. Zbog toga što je tako treba zahvaliti u određenoj meri i komšijama iz Ćuprije u čijoj šećerani je nastajao glavni i najneophodniji proizvod za sve pomenute recepte.
Od domišljatih domaćica, preko majstora, tehnologa i stručnjaka svi su negovali umetnost slatkog ukusa u različitim oblicima. Zbog toga Paraćin i danas ima nekoliko fabrika u kojima se prave konditorski proizvodi, ali i jednu ozbiljnu fabriku sokova i drugih slatkih napitaka. Zbog svega toga, ne deluje da će ova priča potrajati još dugo, što, verovatno, najviše raduje najmlađe stanovnike i sve one koji ne mogu da zamisle život bez po kojeg slatkog zalogaja.