Tradicionalna seča hrasta ili cera i unošenje badnjaka u kuću za sve pravoslavce predstavlja jedan od najradosnijih događaja u godini. Svaki 6. januar pravoslavni hrišćani proslavljaju Badnji dan. Priča o seči badnjaka vezuje se za davnu istoriju odnosno vitlejemske pastire. Oni su na znak zvezde da se rodio Hristos nasekli grane badnjaka i uneli ih u pećinu kako bi založili vatru i ugrejali njega i njegovu majku. Tradicionalnim paljenjem badnjaka označava se kraj Badnjeg dana i početak Božića.

A pošto domaćin unese badnjak u kuću, na stolu je uvek posna trpeza kojom se završava Božićni post. Iako su se običaji sa godinama dosta izmenili, na posnoj trpezi uvek se mogu pronaći tradicionalna jela.

Za Badnji dan uz posni pasulj i salatu nezaobilazna je riba. Ove zime je za kilogram oslića potrebno izdvojiti od 415 do 580 dinara, za pastrmku 780, a za skušu oko 400 dinara. Već sutradan za Božić prelazi se na visokokaloričnu – mrsnu hranu, a na stolu se najčešće nalazi roštilj ili pečenje. Kilogram prasećeg pečenja ovih dana je 1700, a jagnjeće i do 2200 dinara.