Posledice i odgovornosti u vezi sa upotrebom rodno osetljivog jezika
Image by miami car accident lawyers from Pixabay

Posledice i odgovornosti u vezi sa upotrebom rodno osetljivog jezika

Projekat pomaže Ministarstvo informisanja i telekomunikacije, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2024. godinu

Rodno osetljivi jezik relativno je novi segment regulisan zakonom u Srbiji. On je veoma specifičan i odnosi se, kao što je u ranijim tekstovima ovog serijala bilo objašnjeno, na upotrebu jezika kojim se teži i ostvaruje ravnopravnost prema polovima. Međutim, iako definisan zakonom i objašnjen na ovaj način, on je ostao nepoznanica mnogim pojedincima i institucijama, naročito po pitanju njegove praktične primene.

Ono što se, u praksi, postavlja kao dilema je to na koji način treba koristiti ovaj govor, na kome leže odgovornosti za njegovu primenu, kao i kakve su posledice planirane za one koji se ne pridržavaju takvog govora.

Praktična primena rodno osetljivog jezika

Ideja upotrebe rodno senzitivnog jezika je da se izbegnu tituliranja, oslovljavanja, zvanja i položaji koji nisu u skladu sa polom i rodom osobe o kojoj ili kojoj se govori, obraća ili piše. To zapravo znači, da ukoliko se osoba ženskog pola bavi advokaturom, za nju ne treba koristiti termin advokat, već advokatica.

Vodič za upotrebu rodno osetljivog jezika navodi čitavu listu primera koje treba koristiti u različitim situacijama u odnosu na rod. Ovo su neki od njih:

Kao što se može primetiti iz primera, većina sugestija i instrukcija je u vezi sa imenicama koje su u govoru bile upotrebljavane primarno u muškom rodu, dok i same autorke ovog Vodiča, za termin poput babica, hostesa, primadona ne navode muške oblike. Sa druge strane, za termine poput makro ili tekstopisac ne postoji predlog ženskog oblika reči, dok se pojedine titule i zvanja koja su tradicionalno u muškom obliku, kao što su robijaš, kriminalac ili rudar, uopšte ne pominju u priručniku.

 
 

 

 

Image by Vilius Kukanauskas from Pixabay

Ovo može stvoriti veliku konfuziju i problem, kako po pitanju toga kada treba koristiti određene termine, tako i kako bi oni trebalo da glase, naročito kada je reč o onima koji su najodgovorniji za implementaciju ovog jezika.

Ko je najodgovorniji za primenu i kakve su odgovornosti?

Planirano je i propisano Zakonom da se ovakvog govora moraju pridržavati, na prvom mestu, organi javne vlasti, institucije kulture, organi javnog informisanja, političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja, institucije zadužene za obrazovanje i nauku…

Ono što je važno napomenuti, naročito kada je reč o organima vlasti i poslodavcima, je to da, pored primene svih stavki i Zakona o rodnoj ravnopravnosti, uključujući i rodno osetljivi jezik, njihova obaveza je i da evidentiraju i izveštavaju o primeni ovog zakona. Takođe, svi organi javne vlasti koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, dužni su da iz reda svojih zaposlenih odrede lice zaduženo za rodnu ravnopravnost u skladu sa svojim aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta (Zakon o rodnoj ravnopravnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 52/2021)).

Image by Werner Heiber from Pixabay

To znači da je planirano da se ovaj jezik primarno primenjuje u zvaničnim ugovorima, dokumentima, na diplomama, u udžbenicima i da se na taj način, kroz zvanični govor jezik “odomaći” u svakodnevnom.

Drugim rečima, iako se često pogrešno interpretira, ovaj zakon ne podrazumeva da će svaki građanin pojedinačno, u privatnim razgovorima, morati da se pridržava i da poznaje pravila jezičke rodne ravnopravnosti, već je obaveza primene ovog jezika bila planirana samo za zvanične institucije Republike Srbije, medije i poslodavce.

Kakve su kazne planirane za kršenje odredbi o jeziku?

Kao što Zakonom nije bilo nametnuto da se u neformalnoj komunikaciji među građanima koristi rodno senzitivni jezik, tako, u tim situacijama nisu predviđene ni kazne. Dakle, iako je često pogrešno tumačeno u javnosti, nije planirano da vas neko kazni ukoliko čuje da ste, u razgovoru sa prijateljem neku advokaticu oslovili sa advokat.

Kazne su predviđene za iste one koji su i najodgovorniji. Međutim, nisu za sve odgovorne predviđene iste kazne. Tako, organi javnih vlasti mogu biti kažnjeni sa od 5.000 do 150.000 dinara, a političke stranke, sindikalne organizacije, poslodavci, osiguravajuća društva i sredstva javnog informisanja sa od 50.000 do 2 miliona dinara, u zavisnosti od težine prekršaja.

Image by succo from Pixabay

Treba napomenuti i to da ove kazne važe već nekoliko godina za celokupno nepoštovanje Zakona, a ne samo za deo koji je trebalo da se odnosi na upotrebu jezika. Kada je reč o njemu, autorka Smernica za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Zorica Mršević izjavila je da ne očekuje da će, osim organa javne vlasti, druge odgovorne strane u praksi biti sankcionisane ukoliko se ne pridržavaju novih pravila. Ovo naročito važi za medije, kojima se mora garantovati sloboda govora.

Postoje novčane kazne u iznosu do dva miliona, ali nevezano za jezik, već za kršenje samog Zakona o rodnoj ravnopravnosti u kandidacionom postupku ili u procesu izbora, što nema nikakve veze sa samim jezikom. Jeste da postoji taj član koji predviđa obaveznost primene rodno senzitivnog jezika u obrazovnom procesu, u nauci i u medijima, ali mislim da sankcionisanja neće biti, jedino ko može da bude sankcionisan su odgovorne osobe u organima javne vlasti – izjavila je ona u maju ove godine za RTV.

Sve ove dileme, od toga kako pravilno treba koristiti pojedine oblike reči, preko toga ko je u obavezi, a ko ne, da ih koristi, do toga ko će odgovarati ukoliko se ne pridržava novih smernica o jeziku, barem su na kratko sklonjene po strani, jer je u junu ove godine obustavljena primena ovog Zakona. Do njegove potencijalne ponovne primene, sigurno bi bilo dobro razraditi i konkretnije definisati sve pomenute aspekte, kako bi se jasnije razumele odgovornosti i obaveze svih onih na koje se on odnosi.