Mesto koje je moglo da prehrani čitavo Pomoravlje
Projekat pomaže Opština Ćuprija, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2022. godinu
Priče o poljoprivrednom dobru i, od skora, industrijskom parku „Dobričevu“ neraskidivo su vezane za samo mesto istog imena koje je nastalo oko dobra.
Ergela Dobričevo
Mesto Dobričevo kod Ćuprije je nastalo sredinom 19. veka, 1852. godine, kada je na tom mestu osnovana državna ergela. Ono je kroz istoriju, a i danas, bilo vezano za poljoprivredno dobro na tom mestu i svi meštani su na prvom mestu bili radnici koji su radili na tom dobru. Zapravo, prvi meštani su bili zatvorenici koji su bili raspoređeni da rade ovde.
Iako je mesto relativno mlado u odnosu na ostala u Ćupriji, ne može se sa sigurnošću utvrditi kako je dobilo ime.
„Postoji jedna legenda po kojoj je knez Miloš, koji je često putovao po ovim krajevima, zaljubio se u jednu Dobrilu iz Paljana i po njoj nazvao tu ergelu. Međutim, istorijski podaci govore da to nije bilo baš tako, jer je u vreme kada ergela Dobričevo otvorena 1852. godine, dakle, kada knez Miloš nije bio na vlasti već Aleksandar Karađorđević. Najverovatnije je da je naziv Dobričevo izveden iz izraza „dobra zemlja“ s obzirom na to da je zemlja u tom delu opštine jako dobra“ – kaže istoričar iz Ćuprije Stefan Stamenković.
Razlog zbog kojeg je ovo mesto izabrano da bude ergela je taj što je u Ćupriji od 1837. godine postojala konjička kasarna, te su konji bili potrebni i za vojsku i za poljoprivredu. Inače, prvi konji su u ovom mestu dovedeni iz Carigrada. Konji uzgajani ovde su bili toliko prestižni da su bili toliko prestižni da su mnogo godina kasnije dati kao poklon etiopijskom caru Hajle Selasiju.
Upravnik ove ergele u Dobričevu je šezdesetih godina 19. veka bio konjički major Branko Vasiljević, veliki junak Srpsko-turskih ratova.
Državni stočni zavod i početak dvadesetog veka
Zahvaljujući činjenici da je zevmlja veoma dobrog kvaliteta od 1892. godine Dobričevo postaje Državni stočni zavod. Ovde je postojao veliki stočni fond, a gajile su se žitarice, vinova loza, jabuke, krompir… Sedam godina kasnije ovaj zavod dobija status Centralnog instituta za državne ergele i stočarstvo i sam zavod proširuje sa na još 1000 hektara, što je dvostruko više nego što je do tada imao.
Početak dvadesetog veka karakteriše velike radove na ovom dobru, na kojem su dolazili čak i ljudi iz Amerike da rade, poput, izvesnog inženjera Kvakana, kako navode pojedini izvori. Značajno je pomenuti i to da je u ovom mestu u okviru zavoda postojala, između dva svetska rata, ženska domaćinska škola u kojoj su se mlade devojke obučavala za poljoprivredu i rad u domaćinstvima. Međutim, o ovom periodu se ne zna mnogo, jer je najveći broj arhivskog materijala i podataka iz zavoda uništen tokom ratova. Jednostavno, svakom okupatoru je Dobričevo bilo vrednije no bilo koji rudnik zlata.
Poljoprivredni kombinat „Pomoravlje“, privatizacije i budućnost Dobričeva
Nakon Drugog svetskog rata Dobričevo postaje deo Poljoprivrednog kombinata „Pomoravlje“, zajedno sa „Šećeranom“, „Bombonarom“ iz Paraćina i „Juhorom“ iz Jagodine. Potrebe rastuće industrije se značajno šire, a sa njima i proizvodnja i rad Dobričeva.
U najboljim vremenima, poljoprivredno dobro se prostiralo na oko 4,5 hiljada hektara od kojih je oko 1000 hektara bilo pod šumom, dok se oko 3000 hektara obrađivalo. Meštani ovog mesta koji su radili na poljoprivrednom dobri kažu da je godišnje iz dobra odlazilo oko 30000 tovljenika, svinja, a u svom posedu je imalo je oko 600 tovnih krava. Svakodnevno je ovo mesto proizvodilo oko 5000 litara mleka.
Tada je dobro zapošljavalo oko 300 radnika od kojih su mnogi bili inženjeri, ekonomisti, pa čak i doktori nauka.
Međutim, kao i mnoga druga preduzeća, i Poljoprivredno dobro „Dobričevo“ je nakon raspada Jugoslavije privatizovano, i sa privatizacijom počinje sve slabije da posluje. Često je menjalo vlasnike, a početkom 2018. godine jedna turska kompanija uzela je u zakup na deset godina ovo dobro sa planom da tu otvori farmu junica.
Takođe, krajem 2019. usvojen je plan da se kod Dobričeva napravi najveća industrijska zona u Centralnoj Srbiji, koja će se prostirati na 500 hektara.
Ovakvi projekti bi trebalo da učine da Dobričevo ne pamtimo i ne pričamo o njemu samo kroz prizmu onoga što je nekada bilo, već i po tome šta će postati.