Kada pričamo o rok sceni u Paraćinu osamdesetih godina, svaki poznavalac i ljubitelj dobre rok muzike pomisli na Fani bend. Frontmen ovog sastava koji je ujedno glavni kompozitor i tekstopisac benda je Zoran Simić Fani, dete muzičke porodice. Krenuvši stopama svog strica jazz gitariste i profesora gitare, već u ranoj mladosti kreće da se bavi muzikom.
Osim Zorana, u prvoj postavi svirali su još Dejan Grujić Gruja bas gitarista i Nebojša Jovanović Nenac bubnjar. Osamdeset prve imali su prvi javni nastup na jagodinskoj gitarijadi, a iste godine i prvi samostalni koncert u Paraćinu. Muzička rok scena u Paraćinu je osamdesetih godina bila u ekspanziji, kaže Zoran i dodaje da je osim Fany benda bilo još par autorskih.
Svoj prvi album „Duh“ snimili su 1991. godine, a 1992. objavljen je zvanično i važi za prvo paraćinsko muzičko izdanje u domenu rok muzike. Drugi album „Radio Long Play“ snimaju 1994., a 1997. na 31. zaječarskoj gitarijadi dobijaju specijalnu nagradu stručnog žirija.
Mnogobrojne autorske pesme krase karijeru ovog čoveka, a neke od njih su Stari Gospod Bog, U ponoć, Krik u noći, Tajni svet, Padaju kiše i Simićeve omiljene Zvona zvone, Vodolija i najveći hit osamdesetih godina čiji je naziv U šminkeraju.
Simić sebe smatra provodnikom reči i muzike i da je njegova misija uvek bila muzika za koju smatra da nije ni za jedno takmičenje kao što su gitarijade već da svako treba da ima priliku da se predstavi. Muziku svako doživljava na svoj način, a tekst i melodija svakoj osobi predstavlja nešto drugačije.
Simić sebe smatra provodnikom reči i muzike i da je njegova misija uvek bila muzika za koju smatra da nije ni za jedno takmičenje kao što su gitarijade već da svako treba da ima priliku da se predstavi. Muziku svako doživljava na svoj način, a tekst i melodija svakoj osobi predstavlja nešto drugačije.
Pesme su večne navodi Zoran Simić, frontmen rok sastava Fani bend koji ni posle pedeset godina koliko je u muzici nije prestao da piše i stvara u saradnji sa svojim prijateljem Đorđem.
Fani bend je osim u Paraćinu nastupao u mnogim gradovima u Srbiji, a kroz bend je tokom godina prošlo mnogo ljudi. Jedan od najvažnijih Fanijevih saradnika bio je Nenad Jelisavčić Pitomac koji je nekad svirao ritam gitaru dok je često na živim nastupima izvodio deo repertoara kao glavni pevač. Iako je ovaj bend oduvek bio koncertno aktivan, finansijsku podršku nije imao te je izostala adekvatna promocija koja bi mu obezbedila prodor do šire publike u Srbiji. Ipak Paraćin će zauvek imati uspomenu i pesme ove, kako Fani kaže, muzičke sekcije paraćinske Hipi doline.