Projekat pomaže Opština Paraćin, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2021. godinu
Olivera Stojanović rođena je 7. marta 1977. godine u Ljuboviji gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Prištini na odseku slikarstvo u klasi profesora Zorana Furunovića. Olivera je bila student generacije što je, kako kaže, neminovno ako ste dete prosvetnih radnika.
„Volela sam matematiku i fiziku, ali jedini trenuci istinskog uživanja su podrazumevali moj kutak u kome sa slušalicama na ušima čitam knjigu, zapisujem i crtam. Najbolji način da se ode u nepoznato. Veliku zahvalnost dugujem roditeljima, koji su posedovali zavidnu biblioteku, gomilu ploča i enciklopedija umetnosti. Dakle, moja ljubav prema umetnosti, kreće sa police. Tako priča počinje“ – kaže Olivera Stojanović.
Tehnika kojom najčešće slika je ulje na platnu. Imala je veliki broj kolektivnih izložbi i desetak samostalnih, uglavnom u Srbiji.
„Ceo moj slikarski opus do 2000-te godine je na žalost ostao u Prištini. Nisam uspela da izvučem ni crteže. Slike koje su nastale nakon tog perioda pečatirane su teškim emotivnim gubitkom bliske osobe. Tokovi misli osluškivali su duh ratnog Kosova. Slike su apstraktna igra simbola. Otkrivam bol, boje, ukuse i ekspresiju. Slojevi boje otelovljuju pitanja i promišljanja o egzistenciji, svrsi, sudbini, religijama, ljubavi i smislu“ – kaže Olivera Stojanović.
Olivera Stojanović trenutno živi u Zabregi sa suprugom i ćerkom. Bavi se pedagoškim radom u osnovnoj školi „Branko Radičević“ u Popovcu i u Mašinsko-elektrotehničkoj školi u Paraćinu. Pored toga, deset godina je vodila Đačku likovnu koloniju na Grzi.
„U početku je kolonijom rukovodio profesor Sretko Divljan od koga sam zaista dosta naučila, a kasnije u timu sa izuzetnim koleginicama. Jako sam ponosna na uspehe Đačke likovne kolonije, jer je okupljala izuzetno nadarenu decu iz naše opštine i Zapadnog Balkana. Osim toga što su radovi te dece osvajali veliki broj nagrada u zemlji i inostranstvu, puno mi je srce, jer znam da su skoro sva ta deca našla svoj uspešan put, školujući se na umetničkim akademijama u zemlji i inostranstvu. Čista radost“ – ističe Olivera Stojanović.
Olivera kaže da nikada nije želela neku veliku slikarsku karijeru i da su slike apstraktni duplikati delova nje same. Zato ih ne prodaje.
„Ne moraš da budeš po svačijem ukusu. Nema potrebe za tim. Slikam samo ono što mi je važno i što najbolje poznajem – ponore i visine sopstvene duše“ – kaže Olivera Stojanović.
