Vajar Marko Šćepanović
Projekat pomaže Opština Paraćin, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2021. godinu
Marko Šćepanović rođen je 15. septembra 1973. godine u Paraćinu gde je pohađao osnovnu školu „Đura Jakšić“ i Gimnaziju. Završio je Višu školu likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu, a nakon toga je diplomirao i na Fakultetu likovnih umetnosti u Prištini, odsek vajarstvo u klasi profesora Zorana Karalejića.
Njegov otac Milivoje Šćepanović kao akademski slikar i likovni pedagog najviše je uticao na profesionalni razvoj svog sina.
„Uprkos njegovim nastojanjima da slikarstvo postane moj životni poziv, opredelio sam se za vajarstvo, koje je za mene predstavljalo daleko veći izazov. Na očeve argumente u prilog slikarstvu, u šali sam odgovarao da je vajarstvo najviši stadijum umetnosti. S obzirom da sam rastao okružen slikarskim platnima, bojama i četkicama, uz emociju koja podrazumeva potpuno predavanje delu, za mene nije bilo drugog izbora sem umetnosti. Imao sam sreću da imam svakodnevnu podršku i usmerenje starog majstora pa sam se i sam, sa zadovoljstvom, prepustio toj buri koja bi trebalo da pomiri ono što znam sa emocijom i idejom“ – kaže Marko Šćepanović.
Marko kaže da je alat vajara sve ono što može da ukroti i artikuliše masu. Bilo da su to prsti, špahtla, dleto, špic, sekač, brusilica, čekić ili turpija, materijal će odlučiti koji mu alat najviše pristaje.
„Ono što želim da postignem je da skulptura izazove reakciju posmatrača i da materijalu dam neočekivani oblik. Smatram da umetnička dela nisu broj, niti kvalitet dela određuje format. Nikada nisam brojao koliko je mojih skulptura i slika i jedino što merim je u kojoj meri sam odgovorio na svoju ideju. Svi su mi radovi u istoj ravni, pa ni jedan ne mogu da izdvojim. Svi su mi podjednako vredni, jer sam svakome dao istu količinu emocija, rada, truda, energije“ – kaže Marko.
Izlagao je u zemlji i u inostranstvu. Njegovi radovi bili su deo grupnih izložbi u Poljskoj, Mađarskoj i Belgiji.
Marko Šćepanović je oženjen, ima ćerku Vasiliju i kaže da mu je porodica najveća podrška.
„Naročito sam zahvalan Bogu što imam priliku da činim isto što i moj otac, da usmeravam jedno divno osmogodišnje biće u pravcu umetnosti, obzirom da pokazuje izuzetan talenat. Govorim o svojoj kćeri Vasiliji, za koju verujem da će prevazići i dedu i oca. Supruga je onaj član porodice koji čvrsto stoji na zemlji i svake sekunde daje punu podršku Vasilijinom i mom razvoju“ – dodaje Marko.
Marko je ljubitelj sporta i u slobodno vreme voli da igra košarku.
Kaže da kao vajar ne može ništa da planira, već samo da nastavi da stvara i da čeka da delo izađe iz mašte.