Projekat pomaže Opština Paraćin, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2021. godinu
„Ljubav prema umetnosti je život. Imati to nešto u sebi, urođeno. Kao instinkt. Volela bih da je umetnost ozbiljna zarazna bolest, kao korona, na globalnom nivou. Svet bi sigurno tada bio bolje mesto“.
Marija Vučetić rođena je 15. avgusta 1983. godine u Paraćinu. Završila je umetničku školu u Nišu kao đak generacije, a potom diplomirala slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Dušana Otaševića. Trenutno se bavi pedagoškim radom u osnovnim i srednjim školama u Paraćinu.
„Crtanje, slikanje, preoblikovanje stvari, sam taj kreativni stvaralački čin i igra obeležili su moje najranije detinjstvo. Svaki predmet koji je mogao da se promeni, ja bih mu davala neku drugu namenu, bojila zidove, rezala, premeštala i kombinovala. I nikada nije bilo dosadno. Bilo je uvek prostora da se nešto doradi, izmeni, da svakoj stvari i prostoru dam lični pečat“ – kaže Marija Vučetić.
Najveća podrška su joj uvek bili roditelji, kao i nastavnici Dušan Ružić i Života Bajkić od kojih je stekla likovna znanja dovoljna za još veće interesovanje za slikarstvo u srednjoj školi.
„Dosta se radilo. Bili smo zainteresovani i gladni znanja. Poredim tadašnje srednjoškolce sa današnjim. Čitalo se, posećivale se izložbe, analizirala umetnička dela, crtalo se ne za ocenu i da bi se prešlo na viši nivo igrice, već iz stvarne potrebe za stvaranjem, za izrazom. I nije bilo sve na tač i klik. Bilo je iskrenije. To nije bio posao, teret, obaveza, ni profit, ni sredstvo da se preživi“ – kaže Marija Vučetić
Marija dodaje da se tokom školovanja više bavila slikarstvom i da sada kada je majka i nastavnik ne može da se posveti toj vrsti umetnosti u onoj meri u kojoj bi volela.
„Vreme se troši na obične, dnevne, životne stvari, koje se trudim da mi ne budu dosadne. Kako bih mogla da ih obavim, dam im neku posebnost i umetničku crtu. Ako je u pitanju priprema hrane, uređenje životnog prostora, čišćenje ili školske obaveze, sve ono što rade mame. Deca jesu neiscrpna inspiracija. Divno je biti u društvu mladih, pratiti njihovo odrastanje, formiranje, uticati na njih, ali ne preterano“ – kaže Marija.
Najčešće slika uljanim i akrilnim bojama, kombinuje tehnike i slaže mozaike. Marija uglavnom radi male formate iako joj je zidno slikarstvo velika ljubav. Jedan od najdražih radova joj je mural u osnovnoj školi „Car Konstantin“ u Nišu. Trenutno najviše slika vukove, jer kaže da je shvatila da je često čovek čoveku vuk.
Nekada je imala više samostalnih izložbi, a u poslednje vreme njene radove uglavnom možete videti na nekoj kolektivnoj izložbi. Nije joj bitan broj radova, a ni broj nagrada za koje kaže da ne moraju da budu samo parče papira.
„Nagrad je lepa reč, delo, podrška prijatelja, iskreni osmeh deteta. Nagrad je svaki dan kad ste u mogućnosti da stvarate i radite ono što najviše volite. Planova nemam, osim želje da više putujem, posetim neka mesta i muzeje. Dobijam više prostora za stvaralaštvo, a manje pritiska običnim, dnevnim rutinama, pa se nadam da ću tom energijom preplaviti platna, ispuniti ih radošću i podeliti sa vama na nekoj budućoj izložbi“ – kaže Marija Vučetić.
