Likovne kolonije u Paraćinu

Likovne kolonije u Paraćinu

Nekoliko je događaja u Paraćinu na kojima se okupljaju mladi, ali i afirmisani slikari

 
 

 

 

Projekat pomaže Opštine Paraćin u cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2022. godini

Najbolji dokaz da umetnici imaju najistančanije čulo da prepoznaju lepotu je taj što su oni među prvima uvideli sve raskoši koje priroda Opštine Paraćin ima da ponudi. Na prvom mestu je reč o slikarima koji su inspiracije za svoja dela nalazili u miru i tišini koju izletišta Paraćina pružaju. Taj sklad između autora i prirodnih lepota neminovno je vodio do toga da Paraćin postane domaćin čak tri likovne kolonije koje traju već decenijama.

Sisevačka likovna kolonija

Najstarija likovna kolonija u Paraćinu je čuvena Sisevačka likovna kolonija. Ona ima izuzetno dugu tradiciju od čak 47 godina postojanja. Kolonija traje nedelju dana, održava se uvek u periodu leta u Sisevcu ili na Grzi i okuplja renomirane likovne umetnike iz zemlje i inostranstva. Oni u ovoj prirodi stvaraju svoja dela a, po pravilu, jedno delo uvek ostavljaju gradu.  Zahvaljujući tome Paraćin danas ima ogroman fond od preko 500 slika.

 
 

 

 

Interesantno je da je do 1997. godine Sisevačka likovna kolonija okupljala isključivo slikare, ali su se u narednim godinama ovom događaju priključivali i vajari. Takođe, ranije je bila praksa da se stvaraju samo pejzaži, ali je kasnije odlika o tome šta će naslikati ostavljena isključivo autorima. Tako, pojedini su svoja slikarska sredstva preselili u atelje, dok prirodu koriste samo kao izvor inspiracije za najrazličitije teme.

Organizator ove kolonije je Kulturni centar Paraćin, a ljudi iz ove ustanove se svake godine trude da, pored aktivnosti slikanja, obezbede učesnicima i određene izlete i obilaske turističkih lepota Paraćina.

Đačka likovna kolonija na Grzi

Nešto mlađim umetnicima primerenija je druga najpoznatija likovna kolonija u Paraćinu – „Đačka likovna kolonija na Grzi“. Nju svakog leta organizuje Narodna biblioteka Vićentije Rakić u Paraćinu od davne 1995. Cilj ove kolonije je da mladi umetnici i đaci koji kroz različite radionice ispoljavaju svoju kreativnost.

Oni to čine kroz petodnevni rad sa mentorima, nastavnicima i profesionalnim slikarima i umetnicima, savladavajući različite tehnike i stilove stvaranja. Pored slikarstva i ikonopisanja uče se i tehnike vajarstva i grafike, ali postoje i psihološke i književno-poetske radionice.

Za 27 godina je kroz ovu kolonije prošlo vise od 500 đaka iz različitih osnovnih škola čitave Srbije, a mnogi su kasnije postali uspešni i priznati umetnici. Neki od njih su se mnogo godina kasnije vraćali na Grzu, ali da bi učestvovali na Sisevačkoj likovnoj koloniji. Zbog toga se može reći da su ove dve kolonije duboko povezane i čine jednu potpunu celinu.

Likovna kolonija u Zabregi

U senci ove dve kolonije je ona koja se održava u selu Zabrega. Ona je, istina, nešto mlađa od pomenutih i postoji od 2010. godine, ali po kvalitetu radova i lepoti prirode i istorije koju nudi ni po čemu ne zaostaje za drugim kolonijama

Nju organizuje je Društvo “Petrus” iz ovog sela i, na neki način, ona predstavlja sintezu Sisevačke i Đačke likovne kolonije, jer se na njoj okupljaju, kako đaci i studenti, tako i afirmisani umetnici iz čitave zemlje. Takođe, ono što izdvaja ovu od drugih kolonija je to što se na njoj, od samog početka, okupljaju i fotografi i pesnici. Zbog toga Zabrega u periodu kada se održava kolonija predstavlja pravi mali umetnički raj.

 
 

 

 

Likovna kolonija u Zabregi nosi naziv “Molitva pod Petrusom” i ima za cilj da predstavi sva prirodna i kulturna bogatstva gornjeg toka reke Crnice koja će biti preneta na platno.

Radovi koji nastaju na ovoj likovnoj koloniji ostaju u Domu kulture u Zabregi, što čini ovaj seoski dom kulture jednim od najbogatijih u Srbiji kada je reč o fondu slika.

Sve tri kolonije, ali i mnoge manje koje se održavaju u Paraćinu, ukazuju na to da ovaj kraj sa svim svojim lepotama, tradicijom, istorijom i kulturom ima šta da ponudi i čime da ostavi bez daha svakog ko ga poseti. Umetnici, kao ljudi posebnog senzibiliteta, rado dolaze ovde, a to bi trebalo da bude putokaz za sve ostale koji su željni prave prirode, čistog vazduha, spokoja i malo oduška.