Na internetu postoji mnogo aplikacija i programa koji omogućavaju laku upotrebu srpskih pisama na računaru i telefonu
Projekat pomaže Ministarstvo kulture i informisanja, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2020. godinu
Paralelno pisanje ćirilicom i latinicom na računaru i mobilnom telefonu nekada može biti komplikovano i konfuzno. Međutim, postoji nekoliko funkcija, aplikacija, dodataka postojećim programima i novih programa koji olakšavaju upotrebu oba pisma srpskog jezika.
Jedan od najčešćih problema pri korišćenju dva pisma u kucanju u programu Word ili nekom sličnom je onaj kada greškom koristimo pogrešno pismo. Veoma lako se može desiti da određeni tekst koji je trebalo da bude na ćirilici iskucamo na latinici i obrnuto. Postupak koji sledi je ponovno prekucavanje teksta drugim pismom, ali postoji nekoliko načina da se ovaj dosadan i mučan posao izbegne.
Jednostavnije rešenje, kada su manji tekstovi u pitanju, je poseta sajtu lexilogos.com, tačnije linku: https://www.lexilogos.com/keyboard/serbian_conversion.html.
Ovaj sajt omogućava da se tekst pisan jednim od dva srpska pisma nalepljivanjem ili kucanjem u jednom od prozoru, automatski transponuje u drugo. Istog momenta kada se tekst ubaci u prozor, u drugom prozoru pored ovog će se pojaviti tekst u drugom pismu. Nakon toga je samo potrebno drugi tekst iskopirati i nalepiti tamo gde mu je mestu u dokumentu. Na internetu postoji nekoliko alternativnih sajtova i gotovo svi su besplatni i onlajn, te nije potrebno ništa preuzimati u računar.
Nešto komplikovanije rešenje, ali neophodno kada je reč o tekstovima većeg obima ili kada ne želimo da kopiramo tekst, već želimo instant promenu pisma, je ubacivanje dodatka u sami program Vord (Word), koji selektovani deo teksta prebacuje u željeno pismo. Dodatak je specifičan za svaku od verzija Majkrosoft ofis (Microsoft Office), a onaj za verziju 2010 moguće je naći na adresi: http://www.djordjepejic.com/cyrillic-converter-word-2010-transliteration-for-word-2/.
Nakon preuzimanja i otpakivanja alata, potrebno ga je instalirati, a zatim i restartovati računar. Posle tog postupka, na listi padajućih menija na vrhu Vord programa pojaviće se nova opcija – Add-Ins u kojoj se nalaze dve komande “Convert to Latin” i “Convert to Cyrillic”. Selektovanjem teksta i odabirom jedne od dve opcije tekst će se prebaciti u željeno pismo.
Među dodatnim funkcijama koje se mogu ubaciti u Vord, a koje su korisne kada su srpska pisma u pitanju, je i rečnik koji proverava pravopis ili na engleskom spell checker. Funkcija rečnika u ovom programu je da detektuje pogrešno iskucane reči i podvlači ih crvenom bojom ili ih drugačije ističe (u zavosnosti od vrste dodatka). Engleska verzija rečnika je po standardnim podešavanjima prisutna u svakom instaliranom Majkrosoft ofis paketu programa, ali je srpsku varijantu najčešće potrebno naknadno ubaciti.
To je moguće uraditi preuzimanjem rečnika koji je kreirao Milutin Smiljanić, sa linka: https://github.com/msmiljan/korektor.
Ova izuzetno korisna aplikacija se može preuzeti i ubaciti i na mnoge druge programe i sadrži čak 200 hiljada reči srpskog jezika u 3,4 miliona oblika. Zauzima manje od 50 megabajta i instalacija je veoma jednostavna. Nakon što se instalira, ova ekstenzija omogućava da se klikom na karticu “Redigovanje” (Review) izabere da li će se provera vršiti na ćirilici ili latinici. Dodatak će onda svaku pogrešno napisanu reč označiti i ponuditi nekoliko alternativa.
Trebalo bi napomenuti da rečnik nije sasvim potpun i da je moguće da podvuče potpuno ispravnu reč jer se ona ne nalazi u njegovoj bazi. Ipak, potrebno je samo novu reč dodati u rečnik klikom na tu opciju, i ona će će ostati upamćena i program je neće vise nikada detektovati kao neispravno napisanu.
Sa druge strane, pri upotrebi srpske ćirilice i latinice na mobilnom telefonu rečnici su uz samo podešavanje jezika prisutni i nije ih potrebno naknadno ubacivati. Međutim, fond reči u njima je često još manji nego u Vord verzijama i potrebno je vise vremena da se on popuni, na sličan način kao što je to opisano u prethodnom slučaju.
Interesantno je da na mobilnim telefonima postoji još jedan, malo poznati način da se ovaj rečnik koristi a koji znatno ubrzava kucanje poruka. Reč je o opciji “Klizeće kucanje” (Glide Typing) koja se može aktivirati u meniju za jezik i tastaturu na android uređajima. Ona omogućava da se, umesto kucanja slovo po slovo, klizanjem prsta od slova do slova unose reči.
U kombinaciji sa rečnikom, ova opcija “pretpostavlja” reč koja postoji u rečniku a koju želimo da unesemo i instant je prikazuje u tekstu. Kako rečnik nije potpun i ovde su moguće greške u pretpostavci, ali android ispod teksta a iznad tastature uvek nudi još 2 opcije reči slične onoj koja je odabrana od strane aplikacije. I u ovom slučaju moguće je da odabrana reč ne postoji u rečniku. Tada ju je potrebno uneti slovo po slovo i memorisati za buduća kucanja. Ovaj metod unosa moguć je i sa latinicom i sa ćirilicom.
Mnogi ljudi se i pored svih ovih opcija ne opredeljuju da koriste i pišu poruke na telefonu ćiriličnim pismom, pre svega iz ekonomskih razloga. Naime, zbog specifičnog koda na android telefonima jedna poruka pisana srpskom ćirilicom može da sadrži samo 40 karaktera, dok je kod latinice to ograničenje 160. To znači da je jedna poruka pisana ćirilicom koja sadrži 160 karaktera gotovo tri i po puta skuplja od one pisane latinicom.
Iako ne postoji aplikacija koja ovo može da reši, ovaj problem sve je manji usled pojave paketa usluga mobilne telefonije koji uključuju neograničene poruke. Tako srpska ćirilica, ali i latinica postaju sve pristupačnije a mnogobrojne aplikacije, od kojih su neke pomenute u ovom tekstu, dovode do toga da naša pisma postaju sve kompatibilnija sa novim tehnologijama.