Ukratko, ovako izgleda jedan zdrav klip kukuruza koji i dalje opstaje i pored velikog broja dana bez kiše i po ekstremno visokim temperaturama. No nije na svim njivama ovakva situacija. Tropske temperature nemaju nameru da se snize narednih dana. Gotovo svim kulturama nedostaju padavine, a sudeći prema trenutnim prognozama meteorologa, vreli talas u Srbiji, a posebno u Pomoravlju neće skoro utihnuti.
Zemlja je ispucala i suva, a na mnogim biljkama počeli su da se suše listovi. Situacija nije alarmantna ali poljoprivrednici sa pravom gledaju u nebo i nadaju se padavinama kako bi uspeli da izvuku makar prosečni prinos. Jedan od ozbiljijih paraćinskih proizvođača kukuruza, pšenice i suncokreta Dušan Mijaljević kaže da je prosečan prinos na podrućju Šavca i okoline koja je po njegovim rečima možda i najplodnija zemlja u okruženju negde oko 6-7 tona po hektaru.
Kako navode u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Srbije, kukuruz je trenutno u fazi nalivanja zrna, odnosno u fazi mlečne zrelosti. Pojedini srpski poljoprivrednici kažu da je pšenica pobegla od suše i da su prinosi bili odlični. Za naše krajeve to ipak nije bio slučaj, kaže Mijajlović.
Poljoprivrednici su poslednjih godina nezadovoljni otkupnom cenom žitarica. Cena kilograma pšenice je bila 21 dinar, sada je na nekih 19, a prodaja slabo idekaže Mijajlović. I dodaje da će cena kukuruza teško prevazići 17-18 dinara. Sadi žitarice na nekoliko desetina hektara i poseduje mnogo poljoprivrednih mašina. Kaže kako se poslednjih godina sadi manje površine iz kojih dobija kvalitet.
Mijajlović sadi pšenicu na oko 15 hektara, na 17 hektara kukuruz, a do pre nekoliko godina sadio je ove dve kulture na oko 50 hektara. Osim pšenice i kukuruza sali i suncokret na 5,5 hektara za koji smatra da nije dovoljno zastupljen iako je veoma zahvalna biljka jer trpi velike vrućine, manja su i ulaganja, a zarada slična. Dušan Mijajlović je inače i član opštinskog veća zadužen za oblast poljoprivrede.