Radost, šala i dobro raspoloženje je nešto što ćete primetiti odmah u razgovoru sa ljudima iz Opštinske organizacije slepih i slabovidih lica. Njihov savez datira još od 2006. godine, a trenutno broji nekih sedamdesetak članova. Svi oni sa svojim invaliditetom žive i funkcionišu, a iako ih ljudi često zanemaruju, te se u njihovom prisustvu ponašaju rezervisano važno je napomenuti da su oni jednostavno obični ljudi koji se malo izdvajaju iz mase.

Prethodnih godina savez je realizovao i sprovodio mnogobrojne akcije i projekte, među kojima se našao i onaj „Jedan dan u mojim cipelama“ tokom koga su Paraćincima stavljali poveze preko očiju kako bi se svi oni mogli poistovetiti sa njima.

Veljeković jeveliki ljubitelj poezije koju neretko i piše. Članovi saveza kažu da je sklon pisanju tužnih, a kako bi ih on nazvao životnim pesmama. Jedan od članova Miroljub Stefanović kaže da su pesme jedan vid ličnog izraza i doživljaja stvarnosti, a u njegovoj poeziji često preovljađuju rodoljubivi stihovi.

Jedan od najvećih problema koje savez ima su finansije kojih je malo te ih je i nedovoljno za normalno funkcionisanje.  

Slepim i slabovidim licima možemo na neki način olakšati život time što ćemo im kada ih vidimo pomoći u kretanju. Možemo im ponuditi da budemo njihovi pratioci. Uglavnom će tada slepa osoba svoju levu ruku staviti na naše desno rame i pustiti nas pola koraka ispred. Naš zadatak je da se krećemo sporije i upozorimo slepo lice na eventualne prepreke. Na veliku žalost, sve je manje onih koji žele da im pomognu.

78 procenata informacija čovek prima preko čula vida, samo 13 preko čula sluha, a ostala čula zaslužna su u prijemu informacija sa samo 9 procenta. Osnovno pomagalo slepih je beli štap koji im pomaže da osete prepreke dok se kreću i lakše pronađu određene orjentire.