Bilo da je od šljive, jabuke, kruške, kajsije ili od grožđa, domaća rakija je jedan od zaštitnih znakova Srba. Prosto je nezamislivo da nemate domaću ljutu u svojim vitrinama, koristimo je za slavlja, uz predjelo, za bolje raspoloženje, kada nas zaboli zub ili se posečemo kao dezinfekciju.
A kako se pravi domaća rakija? Da bismo objasnili ovaj proces uputili smos e u selo Bošnjane nadomak Paraćina, a naša domaćina bila je porodica Antić. Pokušali smo da ga prođemo od početka postupno, a kroz ovaj proces vodio nas je Nenad Antić sa iskreno ne prevelikim petogošnjim iskustvom ali sasvim dovoljnim da vam približimo ovaj majstorluk.
Šljiva dženarika je jedna od najrasprostanjenijih sorti kod Srba, zri oko Petrovdana. Vratimo se malo unazad jer je za dobru rakiju veoma važno u kom periodu se ona bere.
Idemo dalje… Šljiva potom odleži oko dve nedelje odleži u kaci ili buretu. Antići osim šljive peku i od grožđa pa kada se uzri donose kazan i kreće pečenje od ranih jutarnjih sati.
Kazan je posebna priča koji je u narodu poznat i kao vesela mašina. Sastoji se od tri dela. Prvi je ložište sa bakarnim delom kako voćke ne bi zagorele, atim lula odnosno prečišćivač i tabarka koja hladi rakiju.Svi majstori ovog zanata imaju neku tajnu no opšte je poznato da možda i najveća pažnja mora da se posveti vatri.
Oko kazana za pečenje rakije u dvorištu porodice Antić se te nedelje širio prijatan aromatičan miris. Prva koja poteče zove se špirit, jaka je, od 25 gradi. Potom curi “normalna” rakija do 20 gradi.
Svaki zanat pa i ovaj se uči od pravih majstora, komšija ili rođaka koji peku rakiju decenijama. Antićima je pomagala komšica baka Vera Simić. Rakiju koju ispeku čuvaju uglavnom za svoje potrebe, koriste je i kao poklon kada krenu u goste ili na nako slavlje. Prodaju i po neki litar jer se prijateljima dopada šljiva koju prave poslednjih godina.
Rakija koja izlazi je bistra bez boje koja u najvećoj meri zavisi od bureta u kom se čuva. O ovoj tematici govori Dragiša Jevtić meštanin Bošnjana, agronom u penziji, dobar prijatelj porodice Antić.
Porodica Antić bavi se i poljoprivredom, obrađuju dva hektara i 25 ari na parcelama kukuruza i pšenice sa još nekoliko parcela koje su kako se to u selu kaže dali u najam. Neposredno uz kuću imaju i dva plastenika koja je sagradio deda Golub.
Tradicija je da se sa pečenjem rakije krene ujutru, obično oktobra meseca. Tada dođu prijatelji i komšije. Domaćica spremi posluženje uz koje se proba rakija, a na imanju porodice Antić poslednjih godina obavezno i zvuci harmonike.