Ćirilicom pišu iz navike i zbog negovanja identiteta, a latinicom zbog zahteva novih tehnologija
Projekat pomaže Ministarstvo kulture i informisanja, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2020. godinu
Više od polovine Paraćinaca služi se isključivo ćiriličnim pismom, a čak tri četvrtine smatra da bi ovo pismo trebalo da ima apsolutnu prednost u Srbiji. Ovo su rezultati onlajn istraživanja o načinu na koji Paraćinci koriste i posmatraju ćirilicu i latinicu, koje je RTV Kanal M sproveo desetog decembra i u kojem je svoje odgovore dalo 156 građana.
Na pitanje „Koje pismom češće pišete?“ 52,6% odgovorilo je da više koristi ćirilicu, dok se latinicom u većoj meri služi 28,2% ispitanika. Ostalih 19,2 odsto u podjednakoj meri koristi i jedno i drugo pismo.
Oni koji prvenstveno pišu ćirilicom objašnjavaju takav postupak željom za očuvanjem srpskog identiteta, navikom ili drugim praktičnim razlozima:
“Smatram da srpski jezik treba pisati ćirilicom jer bez nje srpski jezik, na neki način, gubi smisao i svoj identitet.”
“Koristim je jer je najlepše pismo na svetu, zaslugom Vuka Stefanovića Karadžića.”
“Stvar navike. Većina službenih dokumenata sa kojima se srećem u radu je na ćiriličnom pismu.”
“Tako su nas učili u školi. To je moj identitet.”
Sa druge strane, oni koji češće pišu latinicom ukazuju na to da je ona univerzalnija i primerenija novim tehnologijama:
“Zato što su mi svi preko. Unučići i bratančići ne znaju ćirilicu.”
“Lakše, zbog kombinacije engleskih i srpskih reci.”
“Zato sto koristim više jezika pa mi je tako lakše.”
“Era računara, tableta, telefona preferira latinično pismo, sa druge strane, srpski jezik je ćirilica.”
Saglasnost ispitanih građana je još veća kod pitanja “Da li i koje bismo bi trebalo da ima prednost u srpskom jeziku?”. Ni jedan ispitanik ne smatra da bi latinica trebalo da ima prednost, čak 75,6% njih saglasno je ćirilica ta koja bi trebalo da bude primarno pismo u Srbiji, dok ostali misle da oba pisma treba da imaju isti status.
Ipak, mišljenja građana su prilično podeljena po pitanju toga da li je u Paraćinu ćirilica u svakodnevnoj pisanoj komunikaciji u podređenijem položaju u odnosu na latinicu. Dok 42% ispitanika smatra da to jeste slučaj, 28% njih smatra da nije, a čak 30% nema stav na ovu temu.
I pored toga što nisu svi građani saglasni sa tim da je ćirilica u podređenom položaju u odnosu na latinicu, čak 82,1% ispitanika smatra da bi ovo pismo moralo da bude zaštićenije. Njihovi predlozi za to kako zaštititi ćirilicu uglavnom se odnose na rigoroznije zakonske mere i promociju kroz medijske sadržaje i obrazovni sistem.
“Promovisati kroz medije, podučavati školski uzrast. Organizovati manifestaciju na temu upotrebe ćiriličnog pisma.”
“Kroz obavezne ćirilične natpise na radnjama, reklamama na bilbordima, upotreba ćirilice na televizijama, štampanje knjiga isključivo na ćirilici, sajtovi na ćirilici… Smatram da će na taj način velikom broju ljudi (pa i meni) opet preći u naviku da pišemo ćirilicom.”
“Nazivi trgovinskih radnji, ugostiteljskih objekata, butika, reklama, industrije, prehrambenih proizvoda i sl. treba isključivo da budu napisani ćirilicom. To treba uvesti u zakon.”
“Svi dokumenti treba da se popunjavaju na ćirilici, a natpisi i nazivi firmi i objekata treba na prvom mestu da se napišu ćirilicom, naročito izlozi radnji i prodavnica.”
“Podsticaj firmama putem subvencija da preporučuju radnicima i klijentima da koriste ćirilično pismo gde bi zauzvrat radnici/klijenti dobili određenu stimulaciju/popust pri ispunjavanju dokumenata ili obraćanju pisanim ili elektronskim putem.”
“Prvenstveno obaveznom upotrebom u svim formalnim situacijama. Kroz jezičko planiranje takođe (npr. voditi računa šta se plasira u onim neformalnim situacijama – reklame, natpisi, mediji…).”
“Ne postoji način koji će preko noći zaštititi ćirilicu. Samo njeno što češće korišćenje svuda gde je to moguće bi trebalo da je sačuva.”
Zaključci sprovedenog istraživanja su da najveći deo ljudi u Paraćinu barem delimično piše ćirilicom i smatra da to pismo mora imati prednost u odnosu na latinično. Svesni su da je ono važan deo nacionalnog identiteta ali i da tehnološki napredak sve vise gura latinicu u prvi plan. Paraćinci smatraju da je ćirilicu potrebno zaštititi i učiniti je vidljivijom, pre svega zakonskom regulativom, ekonomskim podsticajima za one koji je koriste, ali i različitim medijskim aktivnostima, kao i obrazovnim sistemom koji će u većoj meri podsticati svest o značaju ovog pisma i usaditi naviku kod mladih da ga koriste.
Ovaj proces nije jednostavan, niti trenutan. Ukoliko se i uvede neka od ovih mera, biće potrebno izvesno vreme da se njeni efekti osete, ali dokle god je građana koji razumeju i neguju ćirilicu, ona neće nestati, niti će je ikada u potpunosti potisnuti latinično pismo.