Projekat pomaže Ministarstvo informisanja i telekomunikacije, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2023. godinu
Iako nisu autohtono jelo koje je nastalo i konzumira se samo u Pomoravlju, bobove pihtije su, na neki način, usvojeno čedo tradicionalne posne kuhinje u ovom kraju. Ni jedan značajniji posni praznik, slava, Veliki petak ili Badnje veče, ne mogu da prođu bez ovog predjela.
Interesantno je da čak i ljudi koji žive relativno blizu Pomoravlja, naročito mladi, nisu nikada čuli za ovaj obrok kao deo trpeze, premda je on sveprisutan u ovom kraju.
Istorijski, nije sasvim jasno odakle potiče recept i način pripreme, jer se ove pihtije konzumiraju u mestima poput Boljevca, Malog Crneća, Beloj Palanci, što znači da je ovaj specijalitet prevenstveno prisutan u istočnim i južnim krajevima Srbije.
Jedan od mogućih razloga zbog kojeg se ovo jelo danas ne sprema u toj meri, i nije toliko poznato je što je sam bob zamenjen drugim proizvodima u svakodnevnoj ishrani, poput graška ili sočiva. Ranije, kako navodi doktor Jovan Erdeljanović u knjizi iz 1908. pod nazivom „Srpska narodna jela i pića“, situacija bi bila značajno drugačija, te je bob bio važan deo ishrane.
Sočivo ili leće ovde se slabo seje, zato se retko i jede. Grašak isto tako. Bob se seje mnogo više. Njemu se seje boranija (dok je još mlada), a od zrna se gotove lepe posne piktije.
Kako spremiti bobove pihtije?
Za pripremu bilo kojih pihtija, uključujući i onih od boba, potrebno je malo više vremena. Kako se one ne pripremaju svakodnevno ili često, već samo kada je reč o praznicima i posebnim okupljanjima, najčešće je reč o pripremi za veći broj ljudi. Za osmoro su neophodne sledeće količine sastojaka: kilogram boba, 100 ml ulja, dve kašike mlevene paprike, pet čenova belog luka i so.
Najpre se zrnevlje boba potapa u vodu i ostavlja da preko noći nabubri. Sutradan se on oljušti, razdvajaju se zrna i ponovo se potapa u hladnu vodu. Nakon toga je neophodno da se dobro opere i nalije, ponovo, hladnom vodom. U vodu treba dodati zatim so i skuvati sadržinu. Skuvani bob procediti i propasirati, i takav naliti u nekoliko dubokih tanjira ili činija. Zatim ga, ponovo, treba ostaviti na hladnom da se stegne.
Dok traje proces tokom kojeg se kašasta smesa steže, treba pripremiti i zapršku. Ona se priprema u tiganju tako što se na ulju proprži beli luk i dve kašike mlevene paprike. Kada je gotova, i kada je bob stegnut, njome treba preliti bob.
Nakon što je svaki od ovih koraka završen bobove pihtije ponovo treba ohladiti. Služe se u posudama u kojima su nalivene, a praksa je da se u njima iseče na kockice, kako bi mogao što lakše da se vadi iz tanjira.
Ovaj način pripreme je, manje ili više, univerzalan u svim mestima gde se ovaj delikates priprema. Zapravo, ova praksa pripreme se malo promenila u poslednjih par vekova. Istina, pre receptu koji navodi Jovan Erdeljanović iz 1908., proces je malo drugačiji:
Zrna se skuhaju (obare), oljušte, pa se tako ponovo kuhaju, a kada budu gotova, onda se dobro izmeljaju i zaprže zaprškom (sa zejtinom) kojoj se doda još i belog luka. To se posle razlije u tanjire, i kad se ohladi, zgusne sa kao prave piktije.
Dakle, u odnosu na pre jednog veka, zaprška se sada priprema i preliva nakon što se pihtije stvrdnu, što, verovatno, doprinosi nešto jačem ukusu.
Ipak, taj ukus je u velikoj meri isti kao onaj koji su, jedući bobove pihtije, osećali naši preci generacijama. Zbog toga je konzumiranje ovog specijaliteta jedna vrsta veze sa tradicijom, kulturom i ljudima iz nekih prošlih vremena, koji su, bez obzira na oskudicu i siromaštvo, umeli da pripreme i te kako ukusno i jako jelo.