Zoran Marković iz Striže kod Paraćina od malena je gledao kako njegov otac Marko pravi drvenu burad i bačve. Oduvek je mislio da je to težak posao i nije imao nameru da nastavi da se bavi pinterskim zanatom. Međutim, kada je sa 26 godina ostao bez posla u paraćinskoj fabrici štofa, imao je logičan izbor, da nastavi posao koji je već nekoliko decenija radio njegov otac. Zoranov otac Marko je imao, čini se, jednostavan izbor. Poreklom iz Crne Trave, gde su se gotovo svi muškarci bavili ili zidarskim ili pinterskim zanatom, izabrao je da, kao i njegov otac, pravi burad i bačve. Marko i Zoran ipak imaju sreću da će znanje o izradi drvenih buradi i bačvi ostaviti mlađim generacijama. Dok Milan Marković, naslednik svog oca Zorana, dede Marka i pradede ne nauči posao kao njegov deda, imaće još priliku da sa njima radi, nauči tajne zanata i nastavi porodičnu tradiciju. A ako Zoran bude u pravu, za 20-ak godina Milan bi mogao da bude i jedini pinter u Srbiji.