Jedan od najpopularnijih i najpoznatijih proizvoda sa teritorije Paraćina, kada se radi o specijalitetima, svako je „Vasina torta“. Ova poslastica jedna je od retkih za koju se tvrdi da se zna tačno kada i kako je nastala i po kome je dobila ime.
Prema jednoj verziji, Vasina torta nastala je 1908. godine kao simbol zahvalnosti. Priča o njenom nastanku priča je o ljubavi i porodici.
Naime, početkom 20. veka u Paraćinu je živeo izvesni gospodin Vasa Čokrljan. On je živeo boemski život ali se u svojim četrdesetim godinama zaljubio u lepu Jelenu, domaćinsku kći. Iako je bila znatno mlađa od Vase, njeni roditelji podržavali su njihovu zajednicu, te su se oni ubrzo venčali i Jelena je zatrudnela. Međutim, trudnoća se iskomplikovala i bilo je neizvesno da li će ovaj par uopšte dobiti dete. Vasa, kao ugledni čovek sa velikim brojem prijatelja, povukao je mnoge veze i odveo svoju suprugu u porodilište u Beč, gde je ona na svet donela zdravo dete, kćer Ružicu.
Zahvalna tašta, Jelenina majka, spremila je Vasi po povratku iz Beča bogat ručak i jednu sasvim novu, posebnu tortu. Ime novoj torti nije bilo teško dodeliti, te se ona danas, 115 godina od nastanka i dalje naziva Vasinom tortom.
Međutim, postoji i jedna, nešto starija priča o nastanku torte i koja tvrdi da je torta dobila ime po kuvaru Vasi koji je radio u službi Vladana Đorđevića, predsednika beogradske opštine u doba vlade kralja Milana Obrenovića. On je jednom prilikom diplomatskom koru Beograda spremio ovu tortu te su je oduševljene diplomate krstile po njemu.
Aleksandar Miletić i Zorana Drašković Kovačević u svojoj knjizi „Štrudla Bečka a torta Vasina“ donose pored ove dve i treću priču o poreklu Vasine torte:
„Simpatična anegdota tortu vezuje za pominjanu Spaseniju – Patu Marković, urednicu Politikine „ženske strane“, koja je prikupljala i sortirala recepte kada je naišla na jedan bez naziva. I baš u tom trenutku u prostoriju je ušao izvesni gospodin koji joj se predstavio i kazao koga traži. Zvao se Vasa. Pata je na receptu zapisala Vasina torta i ljubazno odvela gospodina do osobe koju je tražio.“
Ipak prva priča je najprihvaćenija i najlepša, te se uzima kao najverodostojnija u vezi sa nastankom Vasine torte, a samim tim, postavlja Paraćin kao dom ove poslastice.
Lepota, ukus i prepoznatljivost „Vasine torte“ proizvod su strpljenja i velike pažnje sa kojom se ona priprema. Potrebno je gotovo dva dana da ona bude potpuno spremna za konzumaciju.
Ova torta je spadala u one za specijalne prilike pre svega jer su orasi, bademi pogotovo narandža, kao sastojci „Vasine torte“ bili veoma skupi i teško se nabavljali. „Vasina torta“ ima elitni imidž u svetu poslastica. Neke domaćice smatraju da je ona zapravo preteča Jaffa keksa, jer kombinuje ukus čokolade i narandže.
Ovaj brend Paraćina je bio specifičan iz dva razloga: zbog načina na koji se priprema i zbog sastojaka koji u nju idu.
Nije slučajno što je jedna od najpoznatijih srpskih torti nastala baš ovde. Kultura i istorija Paraćina učinile su to da ovo mesto postane sinonim za slatke proizvode i delikatese.
Naime, još je 1923. u Paraćinu otvorena prva fabrika Bombona, ratluka i čokolada „Braten“ iz koje se kasnije, 1947. razvila čuvena „Paraćinka“ Paraćin, koja i danas radi. Među najpopularnijim proizvodima „Paraćinke“ su bez sumnje žvakaće gume koje su počele da se proizvode sedamdesetih godina.
Od tada, žvakaće gume će postati proizvod po kome će „Paraćinka“ ostati upamćena do današnjih dana i više od pedeset godina jedan od najvećih proizvođača svih vrsta guma za žvakanje u Srbiji.
Kultura slatkih ukusa u Paraćinu duža je od jednog veka. Zbog toga što je tako treba zahvaliti u određenoj meri i komšijama iz Ćuprije u čijoj šećerani je nastajao glavni i najneophodniji proizvod za sve pomenute recepte.
Od domišljatih domaćica, preko majstora, tehnologa i stručnjaka svi su negovali umetnost slatkog ukusa u različitim oblicima. Zbog toga Paraćin i danas ima nekoliko fabrika u kojima se prave konditorski proizvodi, ali i jednu ozbiljnu fabriku sokova i drugih slatkih napitaka.