Trgovina ljudima predstavlja jedan od najtežih i najsloženijih oblika nasilja pa je ova tema uvek aktielna i veoma važna da se o njoj govori u društvu. Evropa nizom predavanja i edukativnih radionica obeležava 18. oktobar kao Dan borbe protiv trgovine ljudima. Crveni krst kao krovna humanitarna organizacija već godinama govori o ovom problemu najčešće u jednoj od paraćinskih srednjih škola. O ovom globalnom problemu danas su bili upoznati učenici u Tehnološkoj školi.

Ovakvim predavanjima se podiže svest među decom i mladima o ovom društvenom problemu i pružaju informacije o fenomenu trgovine ljudima, prepoznavanju, uzrocima i rizicima, kao i dostupnoj podršci. Milica Borojević učenica Medicinske škole u Ćupriji koja je već četiri godine volonter Crvenog krsta. Ona je u kratkom izlaganju svojim vršnjacima govorila o sigurnim kućama kojih u Srbiji ima 13.

Trgovina ljudim je prisutna u celom svetu bez obzira na društveno uređenje ili ekonomsku razvijenost. To mogu biti zemlje u političkoj i ekonomskoj tranziciji, nerazvijene i zemlje u razvoju, zemlje u ratu i postkonfliktne zemlje. Smatra se da je trgovina ljudima globalno najrasprostranjenije krivično delo, koje svakodnevno utiče na živote miliona žena, muškaraca i dece.

Cilj trgovine ljudima je ostvarivanje zarade (ili neke druge koristi) kroz eksploataciju, bilo da se radi o seksualnoj eksploataciji, prinudnom radu ili prosjačenju, prinudi na vršenje krivičnih dela, ilegalnom usvojenju, prinudnim brakovima, trgovini organima ili nekom drugom obliku. Jedan od uobičajenih stereotipa je da trgovci ljudima svoje žrtve izlažu isključivo seksualnoj eksploataciji, te da su samo žene i devojčice ugrožene, pri tome se zanemaruju drugi oblici eksploatacije, kao što je radna eksploatacija, odnosno prinudni rad, čije su žrtve najčešće muškarci.