Projekat pomaže Ministarstvo informisanja i telekomunikacije, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2024. godinu
Zakon o rodnoj ravnopravnosti, donet 2021. godine u Republici Srbiji, predstavlja sveobuhvatan pravni okvir koji ima za cilj unapređenje rodne ravnopravnosti u svim segmentima društva. Ovaj zakon ne samo da definiše osnovne pojmove i obaveze javnih organa, poslodavaca i drugih relevantnih aktera, već takođe postavlja standarde za sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja, diskriminacije i nejednakosti. On nije prvi takav zakon koji je postojao u našoj zemlji, već je „zamenio“ ili, bolje rečeno, predstavlja nadgradnju Zakona o ravnopravnosti polova iz 2009. godine. Jedna od stavki i posebno interesantna tema koja novi zakon razlikuje od starog je upotreba jezika, odnosno promovisanje rodno osetljivog jezika kao sredstva za ostvarivanje stvarne ravnopravnosti.
Zakon se, pre svega, bavi definisanjem pojmova kao što su rod, pol, rodna ravnopravnost i diskriminacija na osnovu pola ili roda. Takođe, postavlja osnovne principe i mehanizme za sprovođenje politike rodne ravnopravnosti u različitim oblastima života, uključujući rad, obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, političko delovanje i druge oblasti. Njegov osnovni cilj je da osigura potpunu jednakost u odnosu i mogućnostima bez obzira na pol osobe.
Rodno osetljiv jezik kao deo zakona
Jedna od ključnih komponenti zakona je upotreba rodno osetljivog jezika. Prema članu 6 zakona, rodno osetljiv jezik definiše se kao:
jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu.
Ideja koja se krije iza ovog segmenta zakona je da se korigovanjem jezika kojim govorimo i njegovim prilagođavanjem u većoj meri ženskim gramatičkim oblicima, može uticati na način na koji razmišljamo i percipiramo ovaj pol u svim sferama društva. Dakle, upotreba rodno osetljivog jezika ima za cilj uklanjanje rodnih stereotipa i diskriminacije, te ostvarivanje ravnopravnosti u svakodnevnom životu i profesionalnim odnosima. Važno je naglasiti da , iako se češće govori o pravima žena i prilagođavanju jezika ovom polu, Zakon zapravo nastoji da osigura ravnopravnost kako žena, tako i muškaraca.
Na koga najviše utiče ovaj zakon?
U Zakonu se navodi nekoliko instanci koje su najodgovornije za njegovu primenu. Tako, on prvenstveno nalaže da javne vlasti, poslodavci i druge relevantne institucije moraju koristiti rodno osetljiv jezik u svim zvaničnim dokumentima, komunikaciji i praksi. Ovo uključuje upotrebu ženskih i muških rodnih oblika u nazivima zanimanja, radnih mesta i titula, čime se nastoji osigurati vidljivost oba pola i izbeći pretpostavka da određeni poslovi pripadaju isključivo muškarcima ili ženama.
Takođe, u oblasti obrazovanja, vaspitanja nauke i tehnološkog razvoja, u članu 37, naglašava se da je neophodno:
korišćenje rodno osetljivog jezika, odnosno jezika koji je u skladu sa gramatičkim rodom, u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada.
Takođe, mediji i sva sredstva javnog informisanja su u obavezi da se pridržavaju svih odredbi ovog zakona, sa posebnim naglaskom na jezik. Naime, kako predstavljaju najznačajnije sredstvo informisanja javnosti, ali i definisanja javnog mnjenja i diskursa, odnosno, načina izražavanja, mediji imaju izuzetno veliku moć i odgovornost da implementiraju ove jezičke promene u svakodnevni govor. O tome se posebno raspravlja u članu 44. ovog Zakona.
Sredstva javnog informisanja dužna su da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa, društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i prakse zasnovane na rodnim stereotipima, diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda i drugih ličnih svojstava, kao i rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i nasilja prema ženama.
Problemi sa zakonom i odlaganje primene
Važno je napomenuti da, iako je donet 2021. sve tačke Zakona koje se odnose na primenu rodno osetljivog jezika trebalo je da stupe na snagu tek tri godine kasnije. Jedan od razloga za ovo je taj što su nagle jezičke promene nemoguće, odnosno, nije izvodljivo u svakodnevnoj pisanoj i javnoj komunikaciji odjednom promeniti način izražavanja jednog društva. Za to je potrebno izvesno vreme.
Međutim, kako se pokazalo, ni period od tri godine nije bio dovoljan da se rodno osetljivi jezik implementira, te je u junu ove godine odložena primena ovog zakona. Za to postoji nekoliko razloga.
Prvi je taj što Zakon, iako izdaje uputstva, ne objašnjava, niti može objasniti njegovu primenu u svakoj konkretnoj situaciji, odnosno, ne upućuje na to koji su pravi termini pri prebacivanju određenih titula ili zvanja u gramatični odgovarajući rod. Drugim rečima, jasno je da se treba promeniti određena reč, ali ne postoji jasno uputstvo kako bi trebalo da zvuči u ženskom rodu.
Drugi, i mnogo značajniji razlog je taj što postoje značajna tela i grupe u Srbiji koja smatraju da, čak i kada bi postojalo jasno pravilo i jasan “rečnik” rodno osetljivog jezika, njegova primena ne bi bila dobra, već bi narušila prirodni razvoj jezika. Među mnogoznačajnim kritičarima ovog zakona su Matica srpska i Srpska pravoslavna crkva.
Sve ove dileme i kritike imale su za posledicu to da je Ustavni sud morao da u junu ove godine, svega 26 dana nakon zvanične primene dela zakona koji se tiče jezika, obustavi njegovu primenu i otpočne sa ispitivanjem da li je on uopšte u skladu sa Ustavom Republike Srbije, koji ne poznaje kategoriju roda.
Ipak, niti to znači da je stavljena tačka na ovo pitanje, niti da ne postoji potreba za dubljom analizom ove teme, jer je ovaj fenomen veoma kompleksan, a nastojanje ka osiguravanju rodne ravnopravnosti imperative svakog savremenog društva.
Zbog toga će se naredni tekstovi u okviru ovog serijala dublje baviti različitim aspektima ovog problema.