SVETSKI DAN SRCA – „Ne propusti ni jedan otkucaj“

Pokreće ga Svetska federacija za srce, ciljem informisanja ljudi širom sveta o kardiovaskularnim bolestima (KVB), putem globalne kampanje, kroz koju ova federacija ujedinjuje ljude u borbi protiv opterećenja KVB, inspiriše i pokreće međunarodne akcije za podsticanje zdravijeg života za zdravlje srca.

Svetski dan srca 2025. godine

Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Ne propusti ni jedan otkucaj” sa ciljem da poveća svest o zdravlju srca, podsećajući ljude da ne zanemaruju upozorenja o zdravlju srca i da daju prioritet redovnim pregledima, zdravim navikama i pravovremenoj medicinskoj intervenciji kako bi se sprečili prevremeni smrtni slučajevi zbog bolesti srca i krvnih sudova.

Svetska federacija za srce upozorava da se najmanje 80% prevremenih smrti od kardiovaskularnih bolesti može sprečiti kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).

Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2023 godine u Srbiji je umrlo je 48.277 osoba (22.422 muškaraca i 25.855 žena).

Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 49,8% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji.

Tokom 2023. godine, u strukturi smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova vodeće mesto pripalo je ostalim bolestima srca i krvnih sudova (37,1%),

nakon čega je sledila smrtnost od ishemijskih bolesti srca i cerebrovaskularnih bolesti (35,0%),

a smrtnost od hipertenzivne bolesti bila je na trećem mestu (22,4%).

Najteži oblik ishemijskih bolesti srca, je akutni koronarni sindrom (AKS) gde spadaju akutni infarkt miokarda i nestabilna angina pektoris.

Prema podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2023. godini sa dijagnozom AKS evidentirano 21.625 slučajeva.

Infarkt miokarda dijagnostikovan je kod 80,5%, a nestabilna angin pektoris kod 19,5% obolelih.

Od ovog sindroma 2023. godine u Srbiji je umrlo 4255 osoba.

Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su:

• visok krvni pritisak – Na globalnom nivou, skoro milijardu ljudi ima visok krvni pritisak (hipertenziju), od kojih dve trećine živi u zemljama u razvoju. Prehipertenziju i hipertenziju u Srbiji ima 46,2% odraslog stanovništva. Prehipertenzija i hipertenzija kod muškaraca zastupljena je u 26,7%, a kod žena u 32,3% slučajeva. Hipertenzija je jedan od najvažnijih uzroka prevremene smrti širom sveta, a ono što zabrinjava je činjenica da se procenjuje da će 1,56 milijardi ljudi živeti sa hipertenzijom u 2025. godini. Sve navedeno upućuje na važnost redovnog merenja krvnog pritiska.

• visok nivo holesterola – Povišen nivo holesterola u krvi povećava rizik od nastanka srčanih oboljenja i moždanog udara. Na globalnom nivou, jedna trećina ishemijskih bolesti srca se može pripisati visokom nivou holesterola u krvi. Smanjenje visokog nivoa holesterola u krvi smanjuje rizik od nastanka srčanih oboljenja.

• nepravilna ishrana – Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, transmasti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za tri do pet puta. Učestalo konzumiranje visokoenergetskih namirnica, kao što su prerađene namirnice bogate mastima i šećerima, dovodi do nastanka gojaznosti. Visok unos zasićenih masti i transmasnih kiselina je povezan sa srčanim bolestima, dok eliminacija transmasti iz ishrane i zamena zasićenih masti sa polinezasićenim biljnim uljima smanjuje rizik od nastanka koronarne bolesti srca. Pravilna ishrana može da doprinese održavanju poželjne telesne mase, poželjnog lipidnog profila i nivoa krvnog pritiska.

• prekomerna uhranjenost/gojaznost – Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija. Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, više od polovine stanovništva uzrasta od 15 godina i više bilo je prekomerno uhranjeno (57,1%), odnosno 36,3% stanovništva je bilo predgojazno i 20,8% stanovništva gojazno. Gojaznost je kod oba pola bila približno isto rasprostranjena (muškarci 21,7% i žene 20%).

• upotreba duvana – Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih KVB. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života, raste sa godinama i viši je kod žena pušača nego kod muškaraca pušača. U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od ishemijskih bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pušenja, rizik od kardiovaskularnih oboljenja se izjednačuje sa rizikom koji postoji kod nepušača. Izloženost pasivnom pušenju prouzrokuje smrt 600.000 ljudi svake godine, a od tog broja 28% su deca. U Srbiji svakodnevno konzumira duvanske proizvode 29% muškaraca i 23% žena.

• fizička neaktivnost – Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna kraće od 20 minuta. Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. Ljudi koji su nedovoljno fizički aktivni imaju 20 do 30% veći rizik od svih uzroka smrti u odnosu na one koji su fizički aktivni najmanje 30 minuta veći broj dana u toku nedelje. U svetu je nedovoljna fizička aktivnost zastupljena kod 31% odraslog stanovništva, a u Srbiji je nedovoljno fizički aktivno 46,3% odraslih.

• šećerna bolest – Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola. Kardiovaskularni rizik raste sa povišenim nivoom vrednosti šećera u krvi, a prognoza KVB kod osoba sa šećernom bolešću je lošija. U našoj zemlji učestalost dijabetesa kod odraslog stanovništva iznosi gotovo 8,3%. Ako se šećerna bolest ne otkrije na vreme i ne leči može doći do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani i moždani udar, bubrežnu insuficijenciju, amputaciju ekstremiteta i gubitak vida. Redovno merenje nivoa šećera u krvi, procena kardiovaskularnog rizika kao i redovno uzimanje lekova, uključujući insulin, može poboljšati kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.

• Godine starosti – KVB postaju sve češća pojava u starijem životnom dobu. Kako čovek stari, srce prolazi kroz postepene fiziološke promene, čak i u odsustvu bolesti. Srčani mišić sa starenjem ne može u potpunosti da se opusti između dve kontrakcije, što ima za rezultat da komore postaju krute i rade manje efikasno. Ove fiziološke promene nastale sa procesom starenja mogu da doprinesu dodatnim komplikacijama i problemima pri lečenju KVB.

• Pol – Muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena u premenopauzi. Kada žene uđu u menopauzu, rizik za pojavu KVB se izjednačava sa muškarcima. Rizik za nastanak moždanog udara je isti kod žena i muškaraca.

• Bolesti u porodici – Porodična istorija kardiovaskularnih oboljenja ukazuje na povećani rizik kod potomaka. Ako je prvostepeni krvni srodnik imao koronarnu bolest srca ili moždani udar pre 55. godine života (rođak muškog pola) ili 65. godine života (rođak ženskog pola), rizik je veći.

• Budite mudri u izboru hrane i pića
• Smanjite slatke napitke i voćne sokove – izaberite vodu ili nezaslađene sokove.
• Zamenite slatkiše i slatke poslastice svežim voćem kao zdravom alternativom.
• Pojedite pet porcija voća i povrća (otprilike po nekoliko) dnevno – mogu biti sveže, smrznute, konzervirane ili sušene.
• Konzumirajte određenu količinu alkohola u skladu sa preporučenim smernicama.
• Ograničite prerađenu i prženu hranu, koja često sadrži velike količine soli, šećera i zasićenih transmasti.
• Pravite kod kuće zdrave obroke.
• Budite fizički aktivni
• Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta svakodnevno sedam dana u nedelji.
• Prošetajte do posla ili prodavnice.
• Koristite stepenice umesto lifta.
• Uključite se u neki sport ili ples.
• Bavite se fizičkom aktivnošću na poslu (pauzu iskoristite za lagane vežbe istezanja ili kratku šetnju).
• Ako putujete autobusom, siđite dve stanice ranije.
• Na posao idite biciklom, ako je to moguće.
• Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate televiziju (čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu).
• Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera).
• Recite „ne” pušenju
• To je najbolja stvar koju možete da uradite za poboljšanje zdravlja vašeg srca.
• U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca se značajno smanjuje.
• Posle 15 godina nakon prestanka pušenja, rizik od KVB vraća se na rizik nepušača.
• Prestankom pušenja, poboljšaćete svoje zdravlje i zdravlje vaših najbližih.
• Ako imate problema sa prestankom pušenja, potražite stručni savet.

Izvor: IZJZ «Milan Jovanović Batut»

Objava je rezultat saradnje Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.

Tekst pripremila Žaklina Romih Veljković – Viša med. sestra

DOM ZDRAVLJA PARAĆIN