MART – MESEC BORBE PROTIV RAKA PREVENCIJA MALIGNIH TUMORA

Prema najnovijim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC), u svetu je u 2022. godini registrovano približno 20 miliona novih slučajeva malignih bolesti i oko 9,7 miliona smrtnih ishoda od raka.

Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.

• Rak je jedan od vodećih uzroka smrtiširom sveta i odgovoran je za skoro 10 miliona smrti u 2022. godini, ili skoro svaki šesti smrtni slučaj.
• Najčešći karcinomisu karcinom dojke, pluća, debelog creva i rektuma i prostate, a kod nas (usled nepravovremenog otkrivanja i lečenja i kasnog uvođenja imunizacije) i rak grlića materice.
• Otprilike 1/3 smrtnih slučajevaod raka je posledica upotrebe duvana, visokog indeksa telesne mase, konzumiranja alkohola, malog unosa voća i povrća i nedostatka fizičke aktivnosti.

• Infekcijekoje izazivaju rak, kao što su humani papiloma virus (HPV) i hepatitis, odgovorne su za približno 30% slučajeva raka u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima.

• Mnoge vrste raka se mogu izlečiti ako se rano otkriju i efikasno leče.

• Najvažnijiorganizovani, populacioni, skrinizi na rak (otkrivanje u ranoj fazi kada još nema simptoma) su: Papanikolau test (rano otkrivanje raka grlića materice; od 25 do 64 godine, 1 godišnje ili ređe ako ginekolog odredi), mamografija (rano otkrivanje raka dojke; od 50 do 69 godina, 1 u 2 godine) i test na skriveno krvarenje u stolici (rano otkrivanje raka debelog creva; od 50 do 74 godine, 1 u 2 godine).

• Imunizacija dece, posebno protiv hepatitisau uzrastu odojčeta (smanjuje se rizik od hepatocelularnog karcinoma) kod oba pola, od 9 do 19 godina (sprečava kod žena – rak grlića materice, vagine i vulve; kod muškaraca – rak penisa, a kod oba pola – rak zadnjeg dela grla i završnog dela debelog creva);

Vodeće lokalizacije u obolevanju od raka:

• za mušku populaciju bile su pluća i bronh (19,5%), kolon i rektum (15,9%), prostata (12,4%), mokraćna bešika (8,2%) i pankreas (3,4%).
• Kod osoba ženskog pola najčešće lokalizcije tumora bile su dojka (23,1%), pluća i bronh (10,1%), kolon i rektum (10,6%), grlić materice (5,6%), materica – telo (5,3%) i mokraćna bešika (4,0%).

Vodeće lokalizacije u umiranju od raka u Srbiji 2024. godine:

• kod muškaraca bile su karcinom pluća i bronha (27,3%), kolona/rektuma (14,3%), prostata (9,7%), pankreas (5,7%), želudac (4,5%), mokraćna bešika (4,3%), jetra (4,0%), mozak (2,9%), leukemija (2,6%), larinks (2,4%) i druge lokalizacije (22,4%)
• a kod žena – pluća i bronh (19,7%), dojka (18,2%), kolon/rektum (10,4%), pankreas (6,3%), ovarijum (4,6%), grlić materice (4,4%), materica – telo (3,2%), želudac (3,0%), jetra (2,7%), mozak (2,7%) i druge lokalizacije (24,8%).

Smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) imaju za cilj da poboljšaju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, tako što će usmeriti zdravstvene službe da se fokusiraju na rano dijagnostikovanje i lečenje ovih bolesti.

Čak i u zemljama sa razvijenom zdravstvenom službom, mnogi slučajevi raka se otkrivaju u uznapredovaloj fazi, kada je teže uspešno lečenje.

 

U Srbiji su 2013. godine doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji bi trebalo da u narednom periodu značajno smanje obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. 

 

Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. 

 

Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene između 25 i 64 godina, koje su pozivane na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine.

 

Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva odnosi se na građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

 

I dalje jedan od značajnih problema u Srbiji predstavlja i neprepoznavanje rizičnog ponašanja i nedovoljno korišćenje pozitivnih iskustava iz razvijenih zemalja sveta u sprovođenju programa prevencije i ranog otkrivanja raka.

 

Između 30-50% svih slučajeva raka se može sprečiti. Prevencija predstavlja najbolju dugoročnu strategiju za kontrolu raka. SZO radi sa državama članicama na jačanju nacionalnih politika i programa za podizanje svesti i smanjenje izloženosti faktorima rizika od raka. SZO radi i na blagovremenom pružanju informacija koje su stanovništvu potrebne za usvajanje zdravih stilova života.

 

Duvan

Kancerogeni iz duvanskog dima odgovorni su za 90% slučajeva raka pluća, ali i značajan broj slučajeva drugih malignih bolesti:, usana, usne šupljine i ždrela (50% slučajeva), grkljana (76% slučajeva), jednjaka, želuca, debelog creva, jetre, gušterače (pankreasa), bubrega, mokraćne bešike, mokraćnih puteva, grlića materice, krvi (akutna mijeloidna leukemija).

Pušenje takođe pogoršava prognozu i kvalitet života osoba sa malignim bolestima.

Svakodnevno i povremeno puši više od 1/3 odraslog stanovništva, a prosečan „pušački staž” svakodnevnih pušača iznosi približno 19 godina. Više od 3/5 stanovništva izloženo je duvanskom dimu u sopstvenoj kući, a 2/5 i na radnom mestu

 

Alkohol

Alkohol, prema klasifikaciji Međunarodne agencije za istraživanje raka, je toksična, psihoaktivna supstanca koja izaziva zavisnost i predstavlja karcinogen 1. grupe koji je uzročno povezan sa 7 vrsta raka, uključujući rak jednjaka, jetre, kolorektalnog karcinoma i raka dojke.

Upotreba alkohola može dovesti do pojave raka usne šupljine, ždrela i larinksa. Konzumacija alkohola je povezana sa 740 000 novih slučajeva raka svake godine. Globalno, 1 od 20 karcinoma dojke se pripisuje konzumiranju alkohola.

 

Fizička neaktivnost,  faktori ishrane,  gojaznost i prekomerna težina

Povezane su sa povećanim rizikom od nastanka brojnih malignih bolesti, uključujući karcinom jednjaka (adenokarcinom), kolorektalni karcinom, karcinom dojke kod žena u postmenopauzi, karcinom endometrijuma i bubrega, ali i druge tumore kao što su karcinom pankreasa, jetre i žučne kese.

Redovna fizička aktivnost, održavanje zdrave telesne težine i pravilna ishrana značajno doprinose smanjenju rizika od nastanka malignih bolesti. Procene ukazuju da se približno 4–8% svih slučajeva raka globalno može pripisati prekomernoj telesnoj masi i gojaznosti, pri čemu se posebno značajan uticaj uočava kod karcinoma dojke, endometrijuma i kolorektuma.

 

Infekcije

Infekcije predstavljaju značajan faktor rizika za nastanak malignih bolesti. Procene ukazuju da se globalno oko 13% svih karcinoma može povezati sa hroničnim infekcijama, dok u zemljama sa niskim i srednjim prihodima taj udeo dostiže i do 25%. Najznačajniji infektivni uzročnici povezani sa nastankom raka su virusi hepatitisa B i C, humani papiloma virus (HPV) i bakterija Helicobacter pylori, koji su odgovorni za razvoj karcinoma jetre, grlića materice i želuca.

Procene pokazuju da se približno jedna petina smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i oko 7% u razvijenim zemljama može pripisati hroničnim infekcijama. Vakcine protiv hepatitisa B i određenih tipova HPV-a predstavljaju efikasnu meru primarne prevencije i značajno smanjuju rizik od razvoja karcinoma jetre i raka grlića materice.

Nakon vakcine protiv hepatitisa B, HPV vakcina predstavlja drugu vakcinu protiv raka. Ona štiti od infekcije visokorizičnim tipovima HPV-a koji su povezani sa karcinomom grlića materice, vagine i vulve kod žena, karcinomom penisa kod muškaraca, kao i analnim i orofaringealnim karcinomima kod oba pola. U Republici Srbiji HPV vakcina dostupna je besplatno deci i mladima uzrasta od 9 do 19 godina, u skladu sa nacionalnim programom imunizacije.

 

Zagađenje životne sredine

Procene Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da je zagađenje vazduha i dalje jedan od vodećih globalnih faktora rizika po zdravlje. Kombinovana izloženost spoljašnjem (ambijentalnom) i zagađenju vazduha u domaćinstvu povezana je sa približno 6,7 miliona prevremenih smrti godišnje širom sveta, prvenstveno zbog kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, uključujući i rak pluća.

Zagađenje vazduha doprinosi razvoju nezaraznih bolesti, uključujući moždani udar, ishemijsku bolest srca, hroničnu opstruktivnu bolest pluća i rak pluća.

 

Profesionalni karcinogeni

Profesionalni karcinogeni dokazano su uzročno povezani sa nastankom raka pluća, mezotelioma, raka mokraćne bešike, ali i drugih malignih bolesti, uključujući leukemije i tumore nosa i paranazalnih šupljina. Mezoteliom, maligni tumor mezotela koji najčešće zahvata pleuru, u najvećem broju slučajeva povezan je sa profesionalnom izloženošću azbestu. Procene međunarodnih organizacija ukazuju da se približno 4–8% malignih bolesti globalno može pripisati profesionalnoj izloženosti karcinogenima.

Profesionalni rak predstavlja oblik kasnog, odloženog štetnog dejstva hemijskih, fizičkih ili bioloških agenasa na radnom mestu.

Radon je dokazani profesionalni karcinogen povezan sa povećanim rizikom od raka pluća. Neorganska jedinjenja arsena povezana su sa povećanim rizikom od raka kože, pluća i mokraćne bešike, dok izloženost jedinjenjima nikla povećava rizik od malignih tumora nosa, paranazalnih šupljina i pluća.

• Rano otkrivanje raka u velikoj meri produžava ljudski život, umanjuje finansijski efekat ove bolesti i čini lečenje delotvornijim i uspešnijim.
• Potrebno je povećati nivo svesti o značaju skrining pregleda, prepoznavanju simptoma različitih vrsta raka i ohrabriti ljude da se što pre obrate svom izabranom lekaru po pojavi tzv. “pozitivnih” rezultata skrininga ili simptoma;
• Investirati u jačanje i opremanje zdravstvenih službi i u edukaciju zdravstvenih radnika kako bi mogli da postave tačnu i blagovremenu dijagnozu;
• Omogućiti pristup bezbednom i delotvornom lečenju i palijativnoj nezi ljudima koji žive sa rakom.

Ne dozvolite sebi i svojim bližnjima borbu za život u tom pravcu.

Odaberite preventivu na vreme, ali proverenim metodama stručnih ljudi.

Skrining pregledi su tu da potvrde vaš pravi izbor.

 

IZVOR: IZJZ VOJVODINA

 

Objava je rezultat saradnje Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.

Tekst pripremila Žaklina Romih Veljković –

Viša med. Sestra DOMA ZDRAVLJA PARAĆIN