Majčinska ljubav jača od svih prepreka: Milena i Mia Žikić

Postoje borbe i ljubavi koje se ne vide, ne čuju i ne završavaju se – one traju svakog dana, bez pauze i bez sigurnosti da će biti lakše. U jednoj takvoj borbi živi Milena Žikić iz Paraćina, samohrana majka koja sama brine o svojoj deci, među kojima je i desetogodišnja Mia, devojčica kojoj je potrebna stalna nega i pažnja.

Njena svakodnevica nije obična – to je neprekidan niz izazova u kojem nema odmora, ali ima ogromne ljubavi, upornosti i snage.

Milena kaže da ona ne zna tačnu dijagnozu svoje ćerke ali je poznato da ima cerebralnu paralizu. Mia je nedugo nakon porođaja dobila hipotoniju – mlitavost u mišićima čija je posledica iskrivljenost kičme! Ova devojčica ne može da govori ni da hoda i do je sada imala ukupno četiri operacije koje su se odnosile na ugrađivanje, vađenje, vraćanje i produžetak implanta.

Vesela je, mirna i tiha kao da je svesna svih svojih problema i to sa svega 10 godina. Život Mie i njene majke Milene razlikuje se u potpunosti od prosečne majke zdavog deteta.

Milena sa svoje dve ćerke živi u Paraćinu, na četvrtom spratu zgrade bez lifta. Svakodnevica joj je dodatno otežana jer mlađu ćerku, tešku oko 25 kilograma, gotovo svakog dana nosi niz i uz stepenice. Uprkos svemu, trudi se da, u datim okolnostima, svaki njihov dan bude ispunjen i drugačiji – a upravo tako izgleda i njihova svakodnevna rutina.

Ova uporna, hrabra i nasmejana majka i pored svega ne odistaje. Ipak kaže da joj najviše nedostaje razumevanje, da ih neko čuje i vidi sve njihove probleme.

Ovde dolazimo do jednog od najvećih izazova, a to su finansije. Milena je ranije pokušala da pokrene sopstveni posao, ali on nije opstao, pa danas nema stalno zaposlenje. A i kako će… Ova skromna porodica živi isključivo od tuđe nege i pomoći, koja iznosi nešto više od 41.000 dinara – iznos koji je, jasno je, nedovoljan za osnovne potrebe, a posebno za brigu o detetu sa invaliditetom.

Zbog toga je, kako za Milenu, tako i za stotine majki širom Srbije, od ključnog značaja donošenje zakona „roditelj-negovatelj“, čije je usvajanje najavljeno za ovu godinu.

Najveće prepreke sa kojima se suočava su papirologija, ustanove i nedovoljno novca, definitivno su tri stavke koje na Milenu negativno utiču. Potpuni apsurd je sledeći podatak – aprila ističe tuđa nega i pomoć, a evo šta sve u narednom periodu očekuje ove dve junakinje.

I dok se svakodnevica ove porodice odvija između obaveza i izazova, Mia ostaje svetla tačka njihove priče. Ne voli samoću – raduje se društvu, žamoru i smehu koji ispunjavaju prostor oko nje. Često se i sama smeje, iskreno i bez zadrške, kao da ne zna za prepreke koje joj život donosi.

U Srbiji, kako kazu iz resornog ministarstva, završetak izrade nacrta zakona o roditelju-negovatelju očekuje se do juna meseca, ali su pojedine lokalne samouprave samostalno prepoznale ovaj problem i pokušale da pomognu porodicama. Tako je ova inicijativa već zaživela u gradovima kao što su Sremska Mitrovica, Leskovac, Kula, Bor, ali i Kruševac, gde su lokalne vlasti donele odluke da roditeljima obezbede makar minimalnu finansijsku sigurnost i pravo na doprinose. Ipak, ovakva rešenja nisu jednaka za sve – zavise od budžeta opštine. Upravo zato, u mnogim sredinama, među kojima je i Paraćin, ovaj status i dalje nije prepoznat, pa roditelji ostaju bez sistemske podrške i sigurnosti.

Ovo naime nije samo priča o jednoj porodici. Ovo je pitanje dostojanstva. Pitanje da li kao društvo vidimo one koji najviše daju – bez radnog vremena, bez pauze, bez sigurnosti. Dok zakon još čeka svoje usvajanje, majke poput Milene ne čekaju – one svakog dana nose, brinu, bore se i ne odustaju.

A možda je pravo pitanje – koliko još treba da budu nevidljive, da bismo ih konačno videli, a zaslužuju svo dobro ovog sveta!