U vremenu brze mode, sniženja, polovne robe i kupovine „na klik“, zanat krojača i dalje na neki način odoleva trendovima – tiho, strpljivo i precizno. U svojoj krojačkoj radnji, Živojin Žika Cvetković već decenijama neguje tradiciju ručnog rada, pažljivo krojeći svaki šav i svaku liniju sa istom posvećenošću kao prvog dana. U 60 godina koliko se bavi ovim poslom, Žika je svoj put gradio radeći marljivo, a ovo je priča o njegovim počecima i usavršavanju ovog krojačkog zanata.
Obavezan alat svakog krojača je razume se mašina. Živojin je svoju kupio od prvog zarađenog novca i sa njom radi i danas i kako kaže, ne bi je menjao ni za šta.
Ranije se mnogo više šilo, kaže Cvetković i dodaje da su se nekada odela izrađivala po meri za razne prilike – svadbe, proslave, poslovne događaje. Danas je situacija drugačija. Masovna proizvodnja i pristupačne cene gotove garderobe promenile su navike kupaca.
Posebna pažnja nekada se poklanjala materijalima. Birali su se štofovi koji su trajali godinama, a jedno od mesta poznatih po kvalitetu bilo je upravo Paraćin, čiji je štof nekada važio za izuzetno cenjen i pouzdan.
Redovnih mušterija za šivenje odela nema, kaže Živojin baš iz tog razloga zato što je brza moda preovladala, a mlađi ljudi dolaze samo kada im je potrebna prepravka garderobe.
U ovom poslu je osim alata najvažnije znanje i praksa ističe Žika i dodaje da nakon toliko godina nema šta ne može da uradi.
Najviše šablona je imao za komplete, suknje, pantalone i sakoe te je to najviše i šio. Po osobi koja bi mu došla sa željom da sašije komplet određivao bi šablon, a kaže da je u tome i najviše uživao. Iako je sada došlo takvo vreme da se ne ceni dovoljno ovaj zanat, Živojin ističe da bi uradio sve ponovo i da mašinu ne bi menjao ni za jedan drugi posao.
S obzirom na to da je Živojin do 99 godine živeo na Kosovu, odmah po dolasku u Paraćin kupio je lokal i počeo sa radom. Is svog doma sa Kosova poneo je mašine, a sada ih ima 7 i sve ih koristi. Ono što ne dozvoljava je da mu mašine stoje pokvarene, te je svaka njegova mašina konstantno u funkciji. I dok se vremena menjaju, materijali postaju drugačiji, a odela se ređe šiju, jedno ostaje isto – posvećenost poslu. U radionici Žike Cvetkovića nema praznog hoda. Šum mašina i miris štofa svedoče o tome da zanat još živi. Jer, iako moda dolazi i prolazi, vredne ruke i pošten rad uvek nađu svoj put.
