31. JANUAR, NACIONALNI DAN BEZ DUVANA: „SVAKOGA DANA BEZ DUVANA“

Svakog 31. januara u Srbiji se obeležava Nacionalni dan bez duvana, kao obavezna nacionalna kampanja iz oblasti javnog zdravlja.

OVOGODIŠNJI SLOGAN JE: „SVAKOGA DANA BEZ DUVANA“.

• Duvan ubije polovinu svojih korisnika
• Upotreba duvana oštećuje skoro svaki organ, izaziva brojne bolesti i dovodi do invalidnosti
• Duvan je štetan u svakom obliku i ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanu
• Prestanak upotrebe duvana smanjuje rizik od bolesti povezanih sa upotrebom duvana i može dodati godine životu
• Epidemija upotrebe duvana je jedna od najvećih pretnji po javno zdravlje sa kojom se svet ikada suočio.
• Svake godine osam miliona osoba u svetu umre od bolesti izazvanih upotrebom duvana. Od ovog broja, 1,2 miliona osoba su nepušači izloženi duvanskom dimu u svojoj životnoj ili radnoj sredini.
• U Srbiji preko 15.000 osoba umre svake godine od bolesti izazvanih upotrebom duvana.

Pušenje cigareta je najčešći oblik upotrebe duvana širom sveta. U duvanske proizvode spadaju i duvan za nargile, razni bezdimni duvanski proizvodi, cigare, cigarilosi, duvan za motanje, duvan za žvakanje, duvan za lule, bidis, kreteks…

Duvan je podjednako opasan po zdravlje i kad je „maskiran“ kao „blagi“, „laki“, „sa niskim nivoom katrana“, „sa punim ukusom“, ukusom voća, čokolade, „prirodni“, „bez aditiva“, kao „organske cigarete“…

Duvanski dim sadrži više od 7500 hemijskih jedinjenja među kojima su:

• stotine toksičnih jedinjenja koja, između ostalog, oštećuju srce i krvne sudove
• oko 80 kancerogena, tj. jedinjenja za koja je dokazano da mogu dovesti do pojave raka
• nikotin, odgovoran za zavisnost od duvana.

Svim ovim štetnim sastojcima izloženi su kako pušači, tako i osobe koje se nalaze u njihovoj okolini (tzv. „pasivni pušači”).

Oko trećine sastojaka je poreklom iz biljke duvana dok su ostali produk ti sagorevanja kao i materije nastale ili dodate tokom proizvodnje (aditi vi).

Sama biljka duvana sadrži štetna jedinjenja, uključujući nikotin koji izaziva jaku zavisnost, toksične hemikalije poput kadmijuma, olova i radio aktivnog polonijuma, koji se često nalaze u zemljištu u kojem rastu biljke duvana, i nitrate poreklom iz đubriva. Neka od opasnih jedinjenja (nitroza mini specifični za duvan, TSNA) nastaju u procesu proizvodnje duvanskih proizvoda ili se dodaju radi poboljšanja ukusa, apsorpcije nikotina ili drugih razloga (amonijak, acetaldehid).

Među opasnim sastojcima duvanskog dima su i produkti sagorevanja kao ugljen-monoksid i katran sa brojnim kancerogenim i toksičnim materijama (1,3-butadien, benzen, akrolein, for maldehid, arsenik…).

Nikotin je odgovoran za stvaranje zavisnosti od duvana. Ovu zavisnost medicina svrstava u psihijatrijske poremećaje, zajedno sa zavisnošću od heroina, kokaina ili alkohola.

Nikotin sužava krvne sudove, dovodi do ubrzanog rada srca, povišenog krvnog pritiska i lošije cirkulacije u rukama i nogama.

Kod dece i adolescenata nikotin može uticati na razvoj mozga i ošteti ti delove mozga odgovorne za pažnju, učenje, raspoloženje i kontrolu impulsa.

Kod trudnica, nikotin može dovesti do prevremenog porođaja i mrtvorođe nosti.

Dokazi o štetnim efektima pušenja Zapažanja o štetnim efektima pušenja i pokušaji zabrane pušenja zabeleženi su još u 17. veku. Neoborivi naučni dokazi dobijeni su tzv. „Britanskom doktorskom studijom“ započetom 1951. godine u kojoj je preko 34.000 britanskih lekara praćeno pola veka, uz poređenje njihovog pušačkog statusa sa zdravljem i dužinomživo ta.

Pored ove studije, do danas je sprovedeno preko 60.000 istraživanja čiji su rezultati dokazali uticaj korišćenja duvana na obolevanje i smrtnost.

Povećani zdravstveni rizici Istraživanja su pokazala da puše nje povećava rizik:

• Za koronarnu bolest za 2 do 4 puta
• Za moždani udar od 2 do 4 puta
• Za rak pluća za 25 puta.
• Maligne bolesti Pušenje može izazvati rak skoro bilo gde u vašem telu. Kancerogeni iz duvanskog dima odgovorni su za 90% slučajeva raka pluća, ali i značajan broj slučajeva drugih malignih bolesti:
• usana, usne šupljine i ždrela (50% slučajeva)
• grkljana (76% slučajeva)
• jednjaka, želuca
• debelog creva, jetre, gušterače
• bubrega, mokraćne bešike, mokraćnih puteva
• grlića materice
• krvi (akutna mijeloidna leukemija).

Pušenje takođe pogoršava prognozu i kvalitet života osoba sa malignim bolestima.

Pušenje oštećuje krvne sudove, sužava ih, smanjuje protok krvi i umanjuje dopremanje kiseonika do svih ćelija i tkiva. Srce brže kuca, krvni pritisak raste i povećava se rizik za formiranje ugrušaka.

Čak i ljudi koji puše manje od pet cigareta dnevno mogu imati rane znake kardiovaskular nih bolesti.

Posledice oštećenja srca i krvnih sudova mogu biti:

• koronarna bolest, infarkt
• moždani udar (zbog ugruška koji blokira dotok krvi u deo mozga ili pucanja krvnog suda)
• smanjen dotok krvi u ekstremitete (periferna vaskularna bolest, „pušačka noga“).

Pušenje oštećuje disajne puteve i alveole (vazdušne mehuriće pluća).

• Uzročnik je 8 od 10 slučajeva hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), koja uključuje emfizem i hronični bronhitis.
• Povećava rizik za infekcije disajnih puteva i pluća, uključujući i tuberkulozu
• Kod osoba koje imaju astmu, duvanski dim može izazvati ili pogoršati napad.
• Pušenje utiče i na seksualne i reproduktivne funkcije. Kod muškara ca povećava rizik za impotenciju, smanjuje pokretljivost spermatozoida i plodnost. Kod žena smanjuje plodnost, povećava rizik za bolne menstruacije, ranu menopauzu, osteoporozu…
• Pušenje u trudnoći utiče na tok trudnoće, razvoj ploda i zdravlje novorođenčeta i deteta. Majčina krv je siromašnija kiseonikom, dolazi do sužavanja krvnih sudova materice i pupčane vrpce.
• Pušenje povećava rizik za: vanmateričnu trudnoću, prevremeni porođaj, mrtvorođenost, malu porođajnu težinu novorođenčeta, pojavu sindroma iznenadne smrti novorođenčeta, pojavu urođenih mana (rascep nepca) kod novorođenčadi.

Pušenje može uticati i na:

• zdravlje kostiju – žene koje puše u reproduktivnom periodu imaju slabije kosti od žena koje nikada nisu pušile i u većem su riziku za prelome kostiju,
• zdravlje zuba i desni – može izazvati gubitak zuba,
• vid – dovesti do oštećenja ili gubitka vida zbog katarakte (zamuće nja očnog sočiva) i makularne dege neracije.

Pušenje može prouzrokovati:

• dijabetes melitusa tipa 2 – rizik za razvoj dijabetesa je veći za 30–40%, otežana je kontrola nad bolešću i povećan rizik za komplikacije,
• reumatoidni artritis,
• smanjenje imuniteta,
• otežano zarastanje rana, uključujući i ranu nakon operacije.

Ne treba zaboraviti ni posledice po izgled:

• pušenje dovodi i do gubit ka tonusa kože,
• prevremenog starenja kože,
• prebojenosti zuba,
• zadaha iz usta…

Upotreba duvana ima i značajne eko nomske posledice:

• Od oko 1,3 milijarde ljudi širom sveta koji koristi duvanske pro izvode, 80% je u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
• Upotreba duvana doprinosi siromaštvu preusmeravajući potrošnju domaćinstva sa osnovnih potreba, kao što su hrana i sklonište, na duvan.
• Pored toga, upotreba duvana često uzrokuje bolesti, invaliditet i preranu smrt odraslih koji su u radno aktivnom periodu i izdržavaju decu i druge članove porodice, što dovodi do smanjenja prihoda domaćinstva i povećanja troškova zdravstvene zaštite.
• Ekonomski troškovi upotrebe duvana obuhvataju povećanu upotrebu zdravstvene zaštite, gubitak produktivnosti i vrednost izgubljenih života, ali i štetu po životnu sredinu od otpada cigareta i poljoprivredne površine zbog uzgoja duvana.
• Procene Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da je upotreba duvanskih proizvoda uzročnik ekonomskog gubitka u svetu oko 1,8 triliona američkih dolara godišnje.

Mnogi pušači pored želje da pre stanu da puše, pokušavaju sami ili po primerima poznanika, ali ubrzo otkriju da je to teško i da im baš ne polazi za rukom.

Treba znati da je nikotin droga koja pušača drži pod kontrolom do te mere, da je postao pri nudna svakodnevna konzumacija i više nego hrana, voda i san. Možda će nekim pušačima trebati više od jednog poku šaja pre nego uspešno prestanu da puše. Ne treba očajavati zbog toga jer je to učestala pojava za vreme odvika vanja. Nije slabost pušača u pitanju, već je u pitanju „snaga” nikotina, adi tiva, maskera i ostalih hemijskih jedi njenja u duvanu.

Srbija nije izostala od naprednih država u pružanju pomoći pušačima.

U poslednje dve decenije proširena je mreža i učestalo otvarana savetovališta.

Zdravstveni radnici u ogromnom broju edukovani su za pružanje stručne pomoći pušačima u našoj zemlji.

Više desetina hiljada pušača u Srbiji prestali su pušiti uz stručnu pomoć, postigli slobodu i veliko rasterećenje, poboljšali svoj kvalitet života.

AKO STE PUŠAČ – TO MOŽETE I VI.

U Srbiji je Zakonom regulisano da svaki pušač ima pravo na stručnu pomoć u odvikavanju od pušenja.

Najbolji način da se spreči zavisnost od nikotina je da se ne puši na prvom mestu.

NAJBOLJI NAČIN DA PREVENIRATE DA VAŠA DECA NE PUŠE JE DA I SAMI NE PUŠITE.

Zato, ne oklevajte i krenite u promene !!!

IZVOR: SZO, IZJZ Vojvodina