Iako ima ljudi koji su jedva dočekali sneg i zahlađenje, većini građana niske temperature ne prijaju, a nekima i te kako utiču na pogoršanje zdravstvenog stanja.,
Sa aspekta zdravlja, prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, „talas hladnoće” je pojava od najmanje tri uzastopna dana kada je minimalna dnevna temperatura vazduha ispod definisane kritične vrednosti.
Statistika pokazuje da klizanje i padovi na snegu, poledici i ledu predstavljaju vodeći uzrok povreda kod starijih osoba, a takođe su i jedan od vodećih uzroka povreda na radu u zimskim uslovima. Najčešći faktori rizika za nastanak padova u toku zime, ali i u drugim godišnjim dobima jesu:
- starost,
- problemi sa vidom,
- hronična oboljenja, pre svega ona koja pogađaju mišiće, kosti i zglobove,
- upotreba više lekova istovremeno,
- raniji pad i povećan strah od ponovnog pada.
Iako se padovi ne mogu uvek sprečiti, pridržavanje određenih saveta može pomoći.
VAŽNO JE IZBEGAVATI OBUĆU SA GLATKIM ĐONOM I ŠTIKLAMA. HODAJTE PO POVRŠINAMA KOJE SU TRETIRANE OD LEDA. NE TRČITE ZA GRADSKIM PREVOZOM I NE PRETRČAVAJTE PREKO PEŠAČKOG PRELAZA.
Stručnjaci za bezbednost širom sveta preporučuju ovih dana hodanje poput pingvina, pošto je on najstabilniji.
Prilikom hoda raširite stopala malo više nego što je uobičajeno i lagano se nagnete unapred kako bi centar ravnoteže bio na prednjoj nozi, sa težištem preko prednjeg stopala. Kako biste dodatno poboljšali ravnotežu – ispružite ruke u stranu.
IPAK, sneg i zima mogu biti saveznici zdravlja kroz fizičku aktivnost i jačanje imuniteta, podstičući boravak napolju i jačanje kardiovaskularnog sistema, ali zahtevaju oprez za meteoropate i srčane bolesnike, koji bi trebalo da izbegavaju naprezanje zbog niskih temperatura, uz preporuku za balansiran život (ishrana, kretanje, mentalno zdravlje) za jačanje odbrane organizma.
Sportske aktivnosti na snegu nisu samo zabavne već i korisne. Za početak, jačaju srčani mišić. Istrovremeno, tokom zime, organizam troši više kalorija jer su mu potrebne da bi se ugrejao. Čak i tokom noći, potrošnja kalorija može da skoči do 7% kad je prijatno hladno, odnosno, ako je temperatura u sobi ispod 18°C.
Jačanje imuniteta – naročito dece koja su, igrajući se na snegu izložena različitim mikroorganizmima, što podstiče jačanje imunog sistema.
Boravak na snegu podstiče kretanje (šetnja, skijanje, grudvanje), što je dobro za srce i kondiciju. Ukoliko niste u prilici da intenzivnije vežbate, bar šetajte. To će vam pomoći da, uz adekvatnu temperaturu sobe, lakše utonete u kvalitetan san. Lepše ćete spavati i ujedno štititi mozak od Alchajmerove bolesti.
Održava se ravnoteža u mentalnom zdravlju – jer zimska atmosfera i praznici (mirisi, ukrasi, atmosfera, porodica, druženja….) smanjuju stres, a opuštenost jača imunitet, koji je povezan sa mentalnim zdravljem.Spavanje na nižim temperaturama pomaže produkciju melatonina (anti-aging hormon sa jakim antioksidativnim dejstvom). Ovo indirektno utiče na odbranu od mnogih bolesti, naspram kojih zimske prehlade deluju bezazleno. Ako dođe do prehlade, hladnoća pomaže aktiviranje imunog sistema, što uvećava sposobnost odbrane od infekcija.
Hladnoća skuplja površinske krvne sudove, zbog čega ima manje znojenja i crvenila, kao i proizvodnje sebuma. Ujedno, ko ima problem sa izraženim venama na nogama, zna da je ovaj problem izraženiji leti.
Alergije uzrokovane polenom jenjavaju s dolaskom hladnijeg vremena. Međutim, ako je uzrok alergija u kući, stanje se zna pogoršati zimi. Stoga, opet je dobro izlaziti napolje, provetravati prostorije i obavezno izbegavati sušenje veša u stanu.
Što se tiče boravka u zatvorenom, ukoliko je centralno grejanje takvo da ste u kratkim rukavima, držite otvoren prozor. Odlazak na pauzu u vidu šetnje napolju će pomoći da se um razbistri. Čak je i u istraživanjima potvrđeno da su ljudi produktivniji ako je temperatura prostorije u kojoj borave niža.
Naposletku, zima zbližava ljude, kao i praznici koji su u ovo doba godine. Nema te aktivnosti koja može zameniti benefite druženja sa najbližima, bilo da su tu kao rame za plakanje ili kao izvor smeha i radosti.
Ipak ima i rizika a saveti za njihovo prevazilaženje mogu biti:
- Za meteoropate i starije – hladno i vlažno vreme može pogoršati tegobe, pa je potrebno planirati aktivnosti i biti oprezan.
- Za srčane bolesnike – čišćenje snega po hladnoći može izazvati preterano naprezanje srca, što je rizik od srčanog udara; pa se savetuje izbegavanje napora.
IPAK – kjučne preporuke za zimu bi bile preporuke praćenja:
Balans – ili kombinacija kvalitetne ishrane, suplementacije i fizičke aktivnosti.
Svež vazduh je potreban – i ne izbegavajte boravak na otvorenom; to je važno za zdravlje.
Uživajte u lepoti snega – zimskih sportova aktivnosti sa decom…. koji su dobri za vitalnost.
