NOVA GODINA STIŽEEE….

Doček Nove godine je jedan od najglamuroznijih događaja u toku godine. Milioni ljudi širom sveta ispraćaju staru i dočekuju Novu godinu, nadajući se da će im ona doneti više sreće i lepih trenutaka

Oko 40% ljudi svake godine donosi odluke da će nešto promeniti početkom sledeće godine.

Velika većina tih odluka odnosi se na nas same (vežbanje, promena posla, finansije…), a najčešća novogodišnja odluka jeste obećanje da ćemo poboljšati odnose sa partnerom, prijateljem ili nekim članom porodice.

Prva na listi najčešćih novogodišnjih odluka je gubitak viška kilograma.

Sam običaj proslavljanja potiče od obeležavanja svetkovine za rađanje Sunca. Kako su se tokom vekova menjali kalendari, tako je menjan i dan kada nova godina počinje. S obzirom na to da mnogi narodi nisu imali kalendare, godinu su računali prema vremenskim prilikama i godišnjim dobima, kao i na osnovu poljskim radova koje su obavljali.

Smatra se da je prvu „proslavu” Nove godine održao narod u Mesopotamiji pre više od 2000 godina, i tada se ona dočekivala sredinom marta.

Kinezi se smatraju jednim od prvih naroda koji je započeo obeležavanje ovog dana, i tada su trgovci međusobno razmenjivali poklone.

Iako je januar uveden u kalendar 700 godina pre nove ere, kod Rimljana se Nova godina do 153. godine pre nove ere čekala prvog dana marta.. Proslava novogodišnje noći pomerena je za januar zato što je to bio početak civilne godine, dan kada su novoizabrani konzuli stupali na vlast.

Bog Janus, je jedan od najstarijih i najvažnijih božanstava u rimskoj mitologiji, koji se smatrao bogom svih početaka i prelaza. Imao je dva lica, jednim je gledao napred, drugim nazad i po njemu, mesec januar dobio je ime.

Praznik Kalenda (Kolede) obeležavan je u srednjem veku širom Evrope. Smatra se da odatle potiče i sam naziv „kalendar”, a vezuje se za stari Rim. U srednjem veku u Evropi nije se obeležavala „najluđa noć” jer se taj čin smatrao bezbožničkim i paganskim. U hrišćanskoj Evropi različiti dani su se uzimali za početak nove godine – 25. decembar, 1. mart ili 25. mart. Tek 1582. godine, kada je zvanično prihvaćen gregorijanski kalendar, katolici su prihvatili ovaj običaj.

Britanci su ove izmene prihvatili tek 1752. godine, a do tada su, kao i njihove američke kolonije, ovaj praznik obeležavali u martu.

Jelka, kao zimzeleno drvo, simboliše život i nadu da će, nakon zime, opet doći topli i lepi dani. Smatra se da je ovaj običaj počeo da se praktikuje u Severnoj Evropi pre oko 1000 godina. Kada nisu mogli da priušte pravo drvo, ljudi su pravili piramide od drveta i ukrašavali ih jabukama, svećama i papirom kako bi lepše izgledale.

Prve istorijski zabeležene jelke okićene su u Talinu, u Estoniji 1441. godine i 30-ak godina kasnije u Rigi, glavnom gradu Litvanije. O ovim događajima se ne zna mnogo, osim to da su jelke bile postavljene na gradskim trgovima, da su stanovnici igrali oko njih i proslavljali, a na kraju ih palili.

U Nemačkoj su prve jelke bile okićene jestivim ukrasima kao što su na primer medenjaci ili jabuke. Vremenom su se zanatlije koje su pravile predmete od stakla dosetile da naprave i staklene ukrase. Nije prošlo mnogo vremena otkad je prva jelka okićena, a već su počeli da se koriste najrazličitiji ukrasi – šareni i svetlucavi papirići, sveće, slatkiši, zlatne folije.

Jelke počinju da liče na one koje mi danas ukrašavamo u svojim domovima. U početku, na vrh su stavljane figurice bebe Isusa, zatim anđeli, a nakon toga vrhove počinju da krase zvezde.

U viktorijansko doba drveće je bilo okićeno svećama kako bi ličilo na zvezde. I danas se u mnogim krajevima sveta sveće koriste kao nezaobilazna dekoracija za Novu godinu.

Pored mnogih običaja koji se u našoj zemlji praktikuju, značajni su i običaju vezani za novogodišnju noć. Do 50-ih godina prošlog veka bio je običaj da se za Božić seče grana hrasta, unese u kuću, a kasnije i spaljuje. Tek od 50-ih godina naš narod počinje da kiti jelku.Unošenje Badnjaka se vremenom vratilo kao običaj u naše domove.

Veruje se da u novu godinu ne bi trebalo ulaziti sa dugovima, te je najbolje sve nerešene račune podmiriti pred kraj odlazeće godine. Takođe tog dana ne bi trebalo iznositi ništa iz kuće jer se smatra da će porodica tako imati problema s novcem naredne godine.

Sreća će vam biti naklonjena ukoliko prva osoba koja vam uđe u kuću u novoj godini bude visoka i tamnokosa muška osoba.

Narod veruje da se nova godina mora dočekati uz puno buke i veselja, jer je to jedan od načina da se oteraju zli dusi.

U većini kultura ovo veče se proslavlja uz veliku količinu hrane i najrazličitija jela kako bi se prizvala rodna i bogata godina.

• S obzirom na to da svinje simbolizuju prosperitet i uspeh, na mnogim trpezama u Austriji, Mađarskoj, Portugalu pa i u našoj zemlji, nađe se i prasetina.
• Torte i kolači u obliku kruga, kao znak da je zaokružena cela godina, služe se u Grčkoj, Holandiji, Meksiku.
• U Švedskoj i Norveškoj se služi sutlijaš u kome je sakriven badem, i smatra se da će onog koji pronađe badem pratiti sreća cele godine.
• U Španiji je običaj da se neposredno pre ponoći pojede 12 zrna grožđa,
• Danci razbijaju tanjire ispred kuće. Smatra se da tanjiri simbolizuju prijatelje, pa što više tanjira – više prijatelja u novoj godini.
• U Brazilu se Nova godina tradicionalno dočekuje na plaži Kopakabana. Brazilci smatraju da je bela boja znak sreće, te su svi obučeni u belo i u ponoć bacaju cveće i pale cveće na plaži.
• Kinezi smatraju da je crvena boja simbol sreće, ljubavi i veselja, te svoja vrata ukrašavaju crvenim trakama.
• Japanci veruju da je čista kuća preduslov uspeha u narednoj godini, te poslednji dan stare godipne provode čisteći kuću i „terajući prašinu”.
• Stari sicilijanski običaj kaže da će sreće imati oni koji u ponoć jedu lazanje.
• Stanovnici ostrva Karibati, u centralnom Pacifiku, prvi dočekuju Novu godinu, dok Američka Samoa poslednja proslavlja.
• ……….

Širom sveta tačno u ponoć ljudi gledaju vatromete i pevaju pesmice pre nego što nastupi čuveno odbrojavanje.

Tradicija poljupca u ponoć nastala je u Engleskoj ili Nemačkoj u Srednjem veku. I dan danas, ovo se rado praktikuje. Ipak, neki istoričari tvrde da je ova tradicija možda nastala u starom Rimu.

Ali….pre toga budimo razumni i stvarno dočekajmo NOVU GODINU, ŽIVI I ZDRAVI, PRE SVEGA OSTALOG !!!

Izvor: beleske.com

Objava je rezultat saradnje

Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.

Tekst pripremila

Žaklina Romih Veljković – Viša med. sestra DOM ZDRAVLJA PARAĆIN