ZDRAVLJE I HLADNO VREME

Uz pravilnu zaštitu, hladnoća jača imunitet i poboljšava mentalno zdravlje kroz svež vazduh i aktivnost, ali zahteva pažnju na prevenciju promrzlina i brigu o hroničnim bolestima, uz prilagođavanje ishrane i izbegavanje ekstremnih izlaganja.

Prednosti hladnog vremena:

• Jačanje imuniteta – Svež, hladan vazduh pojačava dotok kiseonika, pospešuje cirkulaciju i jača imunološki sistem.
• Poboljšanje mentalnog zdravlja – Vreme napolju smanjuje stres, oslobađa endorfine i poboljšava kvalitet sna.
• Podsticanje fizičke aktivnostI – Sneg i zimski sportovi (skijanje, planinarenje) čine vežbanje prijatnijim i poboljšavaju kondiciju.

Kako se zaštititi ?

• NOSITE slojevitu odeću – Obucite se u više slojeva, koji zadržavaju vazduh i izoluju, i izbegavajte vlažnu odeću.
• UZIMAJTE toplu i tečnu ishranu – Pijte tople napitke i jedite hranljivu hranu
• Zaštite ekstremitete – Pokrijte glavu, šake i stopala rukavicama, kapama i toplim čarapama, jer se tu gubi najviše toplote.

OBRATITE PAŽNJU I NA SLEDEĆE:

• DOVOLJAN UNOS TEČNOSTI – Čak i zimi se može dehidrirati, pa pijte dovoljno vode i toplih čajeva.
• MISLITE o hroničnim bolestima – Hladnoća može pogoršati stanja poput astme i kardiovaskularnih problema.
• Oprezno sa alkoholom – Alkohol stvara prividan osećaj toplote, ali zapravo brže rashlađuje telo.

Prva pomoć kod promrzlina !

• Postepeno zagrevanje – Izvadite promrzli deo, skinite vlažnu odeću i zagrevajte ga (u toploj vodi, nikako vrućoj) ili telesnom toplinom (pazuha, stomak)
• Sterilno previjanje – Nakon zagrevanja, nežno osušite i previjte suvim zavojem, stavljajući gazu između prstiju.
• Lekovi protiv bolova – Po potrebi, uzmite lek protiv bolova, ali se za decu obavezno konsultujte sa pedijatrom.

Izlaganje niskim temperaturama može dovesti do različitih zdravstvenih komplikacija:

• Hipotermija i promrzline – Ekstremna hladnoća može dovesti do opasnog pada telesne temperature (hipotermija) ili oštećenja tkiva (promrzline), što zahteva hitnu medicinsku pomoć.
• Kardiovaskularni problemi – Niske temperature opterećuju srce, jer se krvni sudovi sužavaju (vazokonstrikcija) kako bi se sačuvala toplota, što povećava krvni pritisak i rizik od srčanog udara ili šloga.
• Respiratorne infekcije – Hladan i suv vazduh isušuje sluzokožu disajnih puteva, čineći je podložnijom virusnim i bakterijskim infekcijama, poput upale grla, sinusa, bronhitisa i upale pluća.
• Pogoršanje hroničnih stanja – Simptomi bolesti poput astme, artritisa i Rejnoove bolesti (koja utiče na cirkulaciju u prstima na rukama i nogama) mogu se pojačati na hladnoći.
• Mentalno zdravlje – Smanjena sunčeva svetlost i boravak u zatvorenom prostoru tokom zime mogu uticati na raspoloženje, uzrokujući sezonski affektivni poremećaj.

A PREVENTIVA JE U POŠTOVANJU SLEDEĆIH PRAVILA:

• OBLAČITE SE slojevito – Nosite više slojeva odeće (po mogućstvu od vune, svile ili polipropilena, koji zadržavaju toplotu), a spoljni sloj treba da bude otporan na vetar i vlagu. Obavezno nosite kapu, šal, rukavice i adekvatnu obuću.
• Ograničite vreme BORAVKA napolju – Izbegavajte dugotrajan boravak na otvorenom tokom ekstremno hladnih perioda, posebno ako ste hronični bolesnik ili starija osoba.
• Pravilno se hranite i REDOVNO hidrirajte – Unosite dovoljno hranljivih obroka koji daju energiju i pijte dovoljno tečnosti, izbegavajući alkoholna pića, koja mogu stvoriti lažni osećaj toplote, ali zapravo ubrzavaju gubitak telesne toplote.
• Održavajte toplotu u domu – Idealna sobna temperatura bi trebalo da bude između 18°C i 24°C.
• BUDITE fizičkI aktivni – Redovna, umerena fizička aktivnost pomaže u održavanju cirkulacije, ali izbegavajte prekomerno naprezanje na hladnoći, posebno ako imate srčane probleme.
• Dišite pravilno – Pokušajte da dišete na nos, jer se tako vazduh zagreva pre nego što stigne do pluća, što smanjuje iritaciju disajnih puteva.
• Budite u kontaktu – Starije i ugrožene osobe treba redovno proveravati kako bi se osiguralo da su im domovi dovoljno topli i da imaju sve što im je potrebno.

Nakon izuzetno toplog leta verovatno nam ponekada i prija ova hladnoća, ali ne dajte se prevariti. Ona zna biti lepa ali i opasna po naše zdravlje.

Izvor: GZJZ Beograd

Objava je rezultat saradnje Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.

Tekst pripremila:

Žaklina Romih Veljković – Viša med. Sestra

DOM ZDRAVLJA PARAĆIN