Šećerna bolest (Diabetes mellitus) prestavlja jednu od najznačajnijih hroničnih nezaraznih bolesti našeg doba.
Opterećenje dijabetesom u svetu pokazuje rastući trend tokom predhodnih decenija, kao i porast smrtnosti od dijabetesa.
Veliki javnozdravstveni značaj pridaje se tipu 2 dijabetesa, koji se sreće kod više od 90% svih bolesnika sa šećernom bolešću. Sa druge strane, komplikacije šećerne bolesti zauzimaju posebno mesto u svim razmatranjima o dijabetesu.
Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti treba sve da nas podseti na značaj prevencije tipa 2 dijabetesa – usvajanje životnih stilova koji smanjuju rizik od razvoja ove bolesti, kao i smanjenje rizika za razvoj brojnih drugih stanja, i time ostvariti sveobuhvatan uticaj na unapređenje zdravlja.
U SRBIJI VIŠE OD 150 DECE UZRASTA DO 14 GODINA GODIŠNJE OBOLI OD DIJABETESA
Sve je veći broj obolelih i u populaciji odraslog stanovništva. Činjenica da iz godine u godinu raste broj obolelih, dodatno aktuelizuje priču o dijabetesu, ne samo u povodu dana koji se u kalendaru zdravlja obeležava kao Dan borbe protiv šećerne bolesti.
- Glоbаlnо, 537 miliоnа ljudi u svеtu živi sа diјаbеtеsоm. Tо znаči dа približnо svака dеsеtа оdrаslа оsоbа u svеtu imа diјаbеtеs.
- 3/4 оbоlеlih оd diјаbеtеsа živi u zеmljаmа sа nisкim i srеdnjim prihоdimа.
- Коd gоtоvо pоlоvinе оbоlеlih bоlеst niје оtкrivеnа. Оvе оsоbе nisu svеsnе dа su bоlеsnе i zbоg tоgа su dоdаtnо izlоžеnе riziкu оd коmpliкаciја које mоgu uticаti nа njihоvо blаgоstаnjе.
- U Srbiјi približnо 450.000 оsоbа imа pоstаvljеnu diјаgnоzu diјаbеtеsа, а јоš 240.000 nе znа zа svојu bоlеst.
- Približnо svака trеćа оsоbа sа diјаbеtеsоm tеšко dоživljаvа tеgоbе pоvеzаnе sа diјаbеtеsоm i pаti zbоg tоgа.
- 63% ljudi sа diјаbеtеsоm каžе dа strаh оd rаzvоја коmpliкаciја pоvеzаnih sа diјаbеtеsоm utičе nа njihоvо blаgоstаnjе.
- 1/3 оsоbа sа diјаbеtеsоm smаtrа dа је tеšко dа оstаnu pоzitivni u оdnоsu nа svоје stаnjе
Dijabetes je skup metaboličkih bolesti koje se karakterišu hiperglikemijom nastalom zbog defekta u sekreciji insulina ili zbog defekta u njegovom dejstvu ili usled postojanja oba ova poremećaja. Pored poremećaja u metabolizmu glukoze u dijabetesu su poremećeni metabolizam masti i proteina. Hronična hiperglikemija (povećan nivo glukoze u krvi) dovodi do popuštanja funkcije drugih organa, a posebno do oštećenja oka, bubrega, nerava, krvnih sudova srca i mozga.
Tip 1 dijabetesa (ranije poznat kao insulin-zavisni) se karakteriše deficitom proizvodnje insulina i zahteva dnevnu primenu insulina. Uzrok dijabetesa tipa 1 se još uvek ne zna sa sigurnošću i prema dosadašnjim saznanjima, ne može se sprečiti. Bolest uglavnom počinje naglo simptomima: pojačanog pijenja vode (polidipsija), pojačanog mokrenja (poliurija), pojačanog uzimanja hrane (polifagija) uz gubitak na telesnoj težini. Češće se javlja kod mladih.
Za razliku od dijabetesa tipa 1, dijabetes tipa 2 javlja se polagano sa nizom nespecifičnih simptoma koje pacijent brzo ne primeti. Ponekad oseti umor, zamagljen vid, a ne tako često dijabetes se otkrije slučajno u sklopu redovnih laboratorijskih nalaza pri sistematskim pregledima ili slučajnim vađenjem krvi u sklopu istraživanja neke druge bolesti. Često u sklopu postavljanja dijagnoze dijabetesa pacijent ima i neke razvijene kasne komplikacije dijabetesa kao što su promene na očnom dnu, što nam ukazuje da je dijabetes već trajao najmanje 5 godina.
Dijabetes tipa 2 se može prevenirati i to uključuje pre svega primarnu prevenciju osoba koje su zdrave promocijom zdravog načina života uz kvalitetno izbalansiranu ishranu i umerenu fizičku aktivnost
Gestacioni dijabetes je hiperglikemija (povišen nivo glukoze u krvi) koja se javlja prvi put u trudnoći, sa vrednostima glukoze u krvi iznad normalne, ali ispod vrednosti koje postoje kod dijagnoze dijabetesa, i može se javiti i u drugim trudnoćama. Žene sa trudničkim dijabetesom su u povećanom riziku od komplikacija tokom trudnoće i porođaja. One, ali i njihova deca takođe, imaju povećan rizik od dijabetesa tipa 2 u budućnosti.
Rizik za dijabetes je povezan i sa poremećajima u načinu života: previše sedenja, gojaznost, starost preko 45 godina. U pojačanom riziku su i osobe koje su već ranije imale poremećaj visine glukoze u krvi posle obroka ili povećan nivo glikemije našte. U riziku su i osobe obolele od hipertenzije (povišen pritisak), osobe sa poremećenim nivoom masti u krvi (dislipidemije), žene koje su rodile krupnu decu ili imale gestacijski dijabetes ili obolele od policističnih ovarijuma (PCO sindrom).
BORBA PROTIV GOJAZNOSTI SE VODI PROMENOM NEAKTIVNOG NAČINA ŽIVOTA
Samo 30 minuta umerene fizičke aktivnosti uz smanjenje telesne težine do 10% mogu smanjiti pojavu dijabetesa za više od 50%.
Sekundarna prevencija podrazumeva rano otkrivanje dijabetesa, edukaciju o zdravom načinu života i primenu optimalne terapije kako bi se sprečile komplikacije. U cilju praćenja nastanka i napredovanja komplikacija neophodne su redovne kontrole bolesnika.
Efikasna regulacija dijabetesa zahteva stalno praćenje nivoa glukoze, holesterola i triglicerida u krvi, kao i praćenje krvnog pritiska.
Efikasno lečenje dijabetesa može u velikoj meri smanjiti komplikacije kao što su srčani udar, moždani udar i pogoršanje vida.
BROJ OSOBA SA DIJABETESOM RASTE NEVEROVATNOM BRZINOM.
Tome doprinose:
– starenje stanovništva,
– urbanizacija,
– usvajanje nezdravih stilova života,
– ali i produžen životni vek obolelih.
PREMA REZULTATIMA ISTRAŽIVANJA 18% ŠKOLSKE DECE I OMLADINE A 54% ODRASLOG STANOVNIŠTVA JE GOJAZNO.
– Gojaznost je glavni faktor rizika za nastanak dijabetesa.
– Pušenje je takođe faktor rizika za nastanak mnogih bolesti, a značajno pogoršava promene na krvnim sudovima obolelih od dijabetesa
NIJEDNA DRUGA BOLEST KAO DIJABETES NE ZAHTEVA STROGU DISCIPLINU U SPROVOĐENJU ADEKVATNE MEDICINSKI MODIFIKOVANE ISHRANE KAO DIJABETES.
Ni najsavremenijom insulinskom terapijom ne mogu se postići strogo definisani kriterijumi u postizanju adekvatne glikoregulacije ako se pacijent ne pridržava dijete.
SMANJENJE UČESTALOSTI FAKTORA RIZIKA
PROMENOM STILA ŽIVOTA I
RANO OTKRIVANJE TIPA 2 DIJABETESA
DOPRINOSE ZAUSTAVLJANJU EPIDEMIJE ŠEĆERNE BOLESTI.
