PMS?

Predmenstrualni sindrom (PMS) je naziv za stanja koja obuhvataju širok spektar fizičkih, emocionalnih i psiholoških simptoma koji negativno utiču na svakodnevni život žene.

Koliko god da su simptomi individualni i različiti po obliku i intenzitetu zajedničko im je da se javljaju 7 do 10 dana, retko i 15 dana, pre nastupanja menstruacije. Ovi simptomi obično se ublaže sa njenim nastupanjem i često nestanu do kraja menstruacije, kada dolazi do poboljšanja opšteg stanja žene.

Simptomi PMS-a su brojni i dele se u dve grupe:

• Fizički simptomi: nadutost, bolovi u stomaku (grčevi), gastrointestinalne tegobe u vidu gorušice, zatvora ili dijareje, bolovi u leđima, napete, bolne i osetljive grudi, glavobolja, promene u apetitu, pojava akni i osećaj umora.
• Mogu se javiti neki manje česti fizički simptomi na koje bi trebalo obratiti pažnju, jer mogu ukazati na ozbiljnije oblike PMS-a ili neke druge zdravstvene probleme.
• U ovu grupu simptoma ubrajamo: bolove u mišićima i zglobovima, otežano disanje, suvoću ili pojačanu osetljivost kože, izrazito zadržavanje tečnosti u telu uz pojavu edema ili oticanja ruku, nogu i lica, gubitak apetita i promene čula ukusa hrane i pića, probleme sa spavanjem (nesanica), prekomernu pospanost i prekomerno spavanje, pa i povećan krvni pritisak.
• Ovi simptomi mogu ukazivati na ozbiljnije hormonske promene ili prisustvo drugih zdravstvenih problema.
• Važno je pratiti sve fizičke simptome PMS-a i obratiti se lekaru ako simptomi postanu ozbiljni, traju duže nego obično ili značajno ome taju svakodnevne aktivnosti žene
• Emocionalni i psihološki simptomi: razdražljivost, anksioznost, depresivnost, nagle promene raspoloženja, nervozno ponašanje, osećaj tuge.

• Oko 70-80% žena doživi barem neki oblik simptoma PMS-a tokom svog života.
• 20-30% žena doživljava simptome koji su dovoljno teški da im ometaju svakodnevne aktivnosti.
• Teži oblici PMS-a pogađaju manji broj žena, oko 3-8%, i njima je zbog toga neophodna medicinska intervencija.

Jačina simptoma PMS-a menja se tokom života žene i može oscilirati iz meseca u mesec. Simptomi i njihov intenzitet se posebno mogu promeniti nakon porođaja, sa godinama života, a naročito tokom perimenopauze i menopauze.

• Nakon porođaja mnoge žene primete promene u simptomima PMS-a. Dok kod nekih žena dolazi do poboljšanja simptoma, druge mogu primetiti da su oni postali jači. To zavisi od velikih hormonskih promena tokom trudnoće i nakon porođaja koje se odražavaju na nivoe estrogena i progesterona.
• U periodu dojenja, značajno niži nivoi estrogena mogu uticati na intenzitet simptoma PMS-a. S druge strane, postporođajna depresija ili anksioznost mogu uticati na to kako žena doživljava simptome PMS-a. Takođe, iscrpljenost zbog brige o novorođenčetu može povećati stres, što može pogoršati simptome.

• Sa godinama života i dužim trajanjem reproduktivnog perioda simptomi PMS-a mogu postati slabiji ili intenzivniji, u zavisnosti od individualnih hormonskih promena. Mnoge žene primete da simptomi PMS-a postaju ozbiljniji u 30-im i 40-im godinama, pre nego što uđu u perimenopauzu.

• Perimenopauza je period koji traje nekoliko godina pre nego što menstruacija potpuno prestane, obično između 40. i 50. godine života. U ovom periodu se mogu pogoršati simptomi PMS-a. Pored toga, žene u perimenopauzi mogu imati neregularne menstrualne cikluse, povećanu iritabilnost i anksioznost, ali i simptome depresije, kao i pojavu nesanice i noćnog znojenja.

• Menopauza je period kada mnoge žene primete da simptomi PMS-a postepeno nestaju, a nakon menopauze većina žena neće imati PMS jer menstruacija prestaje.

• Žene koje već pate od anksioznosti ili depresije mogu imati ozbiljnije simptome PMS-a, kao i žene sa lošijim kvalitetom sna ili poremećajem spavanja, poput nesanice.
• Prekomerna telesna masa izaziva brojne zapaljenske procese u telu, što može pogoršati simptome PMS-a.
• Na isti način deluje i visok nivo stresa, nedostatak fizičke aktivnosti, kao i loša ishrana – posebno veliki unos rafinisanih uglje nih hidrata, alkohola ili kofeina.
• Stanja poput policističnih jajnika (PCOS), endometrioze ili neadekvatni nivoi hormona (npr. visok nivo prolaktina ili niska proizvodnja progesterona) mogu povećati učestalost i ozbiljnost PMS-a.
• Problemi u funkciji štitaste žlezde, kao što su hipotireoza ili hipertireoza, mogu pojačati simptome PMS-a jer hormoni štitaste žlezde igraju važnu ulogu u regulaciji menstrualnog ciklusa.
• Pored toga, porodična istorija PMS-a može povećati rizik od razvoja PMS-a ili intenziviranja njegovih simptoma kod žena u porodici.

Izraženi simptomi PMS-a ponekad mogu ukazati na prisustvo drugih poremećaja u organizmu, uključujući neke ginekološke probleme i izmenjena stanja drugih organa i sistema.

• Endometrioza,
• Policistični jajnici,
• Miomi materice
• Problemi sa štitastom žlezdom,
• Problemi sa insulinskom rezistencijom,
• Depresija i anksiozni poremećaji…

Obraćanje lekaru zbog PMS-a se preporučuje

• kad simptomi postanu ozbiljni,
• ometaju svakodnevni život,
• ne povuku se sa početkom menstruacije ili
• kad se sumnja na ozbiljnije poremećaje.

PMS ne utiče samo na osobu koja ga doživljava, već i na njene odnose sa drugima.

Fizički simptomi, anksioznost i razdražljivost mogu izazvati konflikte, naročito ako partneri ne prepoznaju ozbiljnost simptoma ili pribegavaju stereo tipnom interepretiranju tegoba pripisujući ih “neuračunljivoj ženskoj prirodi” i sklonosti ka “preteranim, dramatičnim reakcijama”.

Od izuzetne je važnosti da partner poštuje razlike među njima, da pokuša da osetljivost i iritabilnost kod žene u PMS-u ne shvati lično, već da ostane smiren i strpljiv – da izbegava ulazak u konflikte, imajući na umu privremeno izmenjeno stanje u kome se ona nalazi. Zagrljaj podrške i pokazivanje dodatnog interesovanja da sasluša o tegobama bez umanjivanja njenih osećanja, ili pak davanje ličnog prostora ako žena nije za razgovor – može biti lekovito, kada partner može da se ponudi i preuzme dodatne obaveze, da nabavi šta je potrebno (ode do apoteke po lekove, dokupi uloške) i pomogne oko kućnih poslova, kako bi žena mogla pre svega fizički da se oporavi i oseti da je psihološki zbrinuta.

PMS je medicinski priznat fenomen sa fiziološkim osnovama. Naučna istraživanja potvrđuju da PMS nije izgovor, već realno stanje koje može značajno uticati na svakodnevni život.

menstruacije. Serije i filmovi sa neprijatnim scenama uvek mogu biti prilika da se pitanja seksualnosti otvore i da roditelji podele sa detetom nesigurnosti s kojima su se oni u njihovim godinama suočavali.

• Redovna i pravilna ishrana predstavlja optimalan način da telo dobije neophodne hranljive materije. Shodno tome, određeni nutritivni saveti mogu doprineti ublažavanju simptoma PMS-a: Preporučuje se ishrana bogata složenim ugljenim hidratima, uključujući voće, povrće i integralne žitarice. Konzumirati manje i češće obroke u cilju ublažavanja nadutosti i regulacije nivoa šećera u krvi. Ograničiti unos masti, šećera i soli, pošto prekomerna konzumacija može podstaći nadutost i zadržavanje tečnosti u organizmu. Unositi dovoljno tečnosti, pre svega vode, u toku dana i izbegavati gazirane i previše slatke napitke. Smanjiti unos alkohola i kofeina jer mogu povećati anksioznost i razdražljivost.
• Fizička aktivnost igra značajnu ulogu u ublažavanju različitih simptoma PMS-a, pružajući fizičke i mentalne koristi koje poboljšavaju kvalitet života žena tokom ovog perioda. Trčanje, brzo hodanje, vožnja bicikla ili plivanje, vežbe koje opuštaju mišiće, poput pilatesa i joge, vežbe istezanja i opuštanja, šetnje na svežem vazduhu…..
• Za kvalitetan i kontinuiran san, važno je da bude neprekidan i neometan, čime se omogućava adekvatan odmor i potpuna obnova organizma. Kvalitetan i dovoljno dug san 7 do 9 sati, ublažava umor, smanjuje razdražljvost i poboljšava koncentraciju. Rutinu spavanja treba uspostaviti pridržavanjem doslednog rasporeda i usvajanjem navika koje doprinose kvalitetnom snu.
• PMS je stanje koje se može efikasno kontrolisati kroz različite individualno prilagođene strategije. Uvek je važno konsultovati se sa lekarom pre početka bilo kakve terapije kako bi se osigurao najsigurniji i najefikasniji tretman.

Izvor:GZJZ Beograd

Objava je rezultat saradnje Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.

Tekst pripremila Žaklina Romih Veljković – Viša med. Sestra

DOM ZDRAVLJA PARAĆIN