Danas je Svetski dan hrane – Oktobar je mesec pravilne ishrane

U Srbiji se Svetski dan hrane obeležava 16.oktobra počev od 2001. godine, ove godine pod sloganom: „Zajedno za bolju budućnost: bezbedna i kvalitetna hrana za sve”.

Cilj obeležavanja Svetskog dana hrane je informisanje javnosti o izazovima za obezbeđivanje dovoljnih količina bezbedne i kvalitetne hrane za sve, kao i mogućnostima za rešavanje problema gladi u svetu. Kako bi zadovoljila sve veću potražnju za bezbednom hranom i istovremeno obezbedila namirnice neophodne za pravilnu ishranu populacije, poljoprivredna proizvodnja se stalno menja i odgovara na različite izazove savremenog doba, a jedan od njih su klimatske promene.

Izazov predstavljaju ne samo setva i žetva poljoprivrednih kultura, već i skladištenje i transport, a posebno racionalno korišćenje prirodnih resursa uz očuvanje ekosistema i obezbeđenje održivog razvoja u oblasti proizvodnje hrane. Poseban izazov predstavljaju stalne migracije stanovništva, siromaštvo i oružani sukobi.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i ove godine u mesecu u kojem se obeležava Svetski dan hrane podseća na značaj pravilne ishrane za očuvanje i unapređenje zdravlja.

Ključne činjenice i izazovi:

• Više od 10% ukupne površine zemljišta u svetu pokazuje znake narušene prirodne funkcije usled ljudske aktivnosti, a od toga 60% čini poljoprivredno zemljište.
• Na globalnom nivou 13% hrane propadne tokom žetve i transporta, a čak 19% hrane se baci u maloprodaji ili od strane potrošača.
• Dok je 673 miliona ljudi gladno, oko 900 miliona odraslih je gojazno, a 35,5 miliona dece mlađe od pet godina ima prekomernu telesnu težinu.
• Тokom 2024. godine glavni uzrok prehrambenih kriza u 20 zemalja sveta bili su oružani sukobi, gde je skoro 140 miliona ljudi bilo suočeno sa glađu.
• Klimatske promene utiču na prinose useva i raspodelu ribljih resursa, menjaju nutritivnu vrednost hrane i povećavaju širenje štetočina i bolesti.
• Svake godine 600 miliona ljudi oboli, a čak 420.000 ljudi izgubi život od posledica unosa zdravstveno neispravne hrane.
• Uprkos porastu industrijske poljoprivredne proizvodnje, mali poljoprivredni proizvođači proizvedu oko trećinu ukupno proizvedene količine hrane.

Šta svako od nas može da uradi?

• Birajte sezonske namirnice i hranu koja se gaji u vašem okruženju – Prednost u svakodnevnoj ishrani treba da imaju sveže sezonsko voće i povrće sa što više mahunarki, orašastih plodova i integralnih žitarica.
• Usvojite zdrave navike – Primenite principe pravilne ishrane: ne preskačite obroke, jedite raznovrsno i vodite računa o načinu pripreme hrane.
• Podržite bilošku raznovrsnost – Uključite u svoju ishranu tradicionalne, lokalno uzgajane i sezonske namirnice.
• Vodite računa o pravilima za bezbednost namirnica koje koristite – Pre pripreme hrane temeljno perite ruke sapunom i vodom. Dovoljno dugo kuvajte hranu kako biste uništili sve štetne mikroorganizme koji izazivaju bolesti, a koji mogu biti prisutni u sirovim namirnicama.
• Čitajte deklaracije na upakovanim namirnicama – kako biste mogli da pravite zdravije izbore. Deklaracija vam pruža informacije o energiji (kalorijama) i važnim hranljivim sastojcima poput soli, šećera i masti, što vam pomaže da održite uravnoteženu ishranu. Takođe, ona vam ukazuje na bezbednost jer datum roka trajanja označava krajnji rok za bezbednu potrošnju.
• Podržite lokalne proizvođače hrane – Birajte lokalno proizvedenu hranu i tako podržite male poljoprivredne proizvođače.
• Ne bacajte hranu!

Izvor: IZJZ «M. Jovanović Batut»

Objava je rezultat saradnje Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.

Tekst pripremila Žaklina Romih Veljković – Viša med. sestra

DOM ZDRAVLJA PARAĆIN