Miroslav Mihajlović iz Bošnjana obrađuje 30 hektara zemlje

Miroslav Mihajlović iz Bošnjana kod Paraćina je tipičan primer čoveka sa sela – vredan, uporan i privržen zemlji. U vremenu kada mnogi napuštaju selo i okreću se lakšim poslovima, on ostaje uz poljoprivredu i pokazuje da od nje istina teško ali i dalje može da se živi.

Na njivama koje obrađuje, niču suncokret, kukuruz, pšenica i detelina, a iza svakog useva stoji trud i zalaganje cele porodice. Ovogoodišnjim rodom i pored suše je kaže zadovoljan.

Poljoprivrednici u Srbiji godinama unazad nisu zadovoljni otkupnim cenama svojih proizvoda, a razlozi za to su višestruki. Najčešće ističu da cene koje dobijaju za pšenicu, kukuruz ili suncokret ne mogu da pokriju uložene troškove – gorivo, seme, đubrivo, zaštitna sredstva i amortizaciju mehanizacije.

Na svom imanju Miroslav je kako bi se to narodski reklo zatvorio krug jer pored obrade zemljišta ovaj vredan čovek čuva i životinje poput krava i svinja.

Njegova mehanizacija, od tri traktora do kombajna, olakšava poslove, ali ne može da zameni čoveka ni njegov rad.

Nezadovoljstvo cenama nije samo ekonomsko pitanje, već i motivacija mladih da ostanu na selu i bave se ovim poslom – jer ako nema sigurnog prihoda, nema ni budućnosti za poljoprivredu. Upravo zato mnogi od njih kažu da je poljoprivreda postala posao u kojem se radi mnogo, a zarađuje malo.

Miroslava smo kao i svakog poljoprivrednika kog smo posetili pitali – može li se živeti od poljoprivrede?

Iako kaže da poljoprivreda danas traži mnogo truda, ulaganja i strpljenja, Miroslav Mihajlović ne odustaje. Zemlju, koju obrađuje vidi kao jedini siguran oslonac i posao koji se nasleđuje generacijama. Uveren je da bi uz stabilnije cene i veću podršku države, mnogi mladi ostali na selu i bavili se poljoprivredom.