Simfonija među ovcama – stado ovaca „Marijine carice“ iz Gornje Mutnice

Priznaćemo da je samo po sebi malo neobično da se mlada žena uz to još i diplomirana pravnica bavi ovčarstviom što je redak slučaj u Srbiji, a verovatno jedini je da ovce slušaju i uživaju u zvukovima violine… Ovu simpatičnu priču donosimo vam iz Gornje Mutnice sela nadomak Paraćina gde Marija Rajić živi svoj san, život potpuno različit od uobičajenog – čuva stado ovaca već godinama, uživa u ovom poslu i pored toga što ima stalan posao.

Marija je zaposlena u opštini Paraćin i za njene kolege na poslu pa i pojedine prijatelje i poznanike ovo je bio pravi šok! Ona jeste odrasla na selu ali gotovo niko nije opčekivao da krene ovim stopama. Mnogi misle da ovaj posao oduzima mnogo vremena, no to i nije baš tako, a Marija kaže da njene ovce i nisu previše zahtevne.

I baš tako. Tog dana Marija nas je na unapred dogovoren dolazak zamolila da makar malo zakasnimo jer je počelo jagnjenje.

Stado ovaca vrlo često ima poseban muzički tretman. Naime, Marijina ćerka Mitračesto svira violinu upravo u ovčarniku, a kako kažu, ovce na to reaguju smireno i pažljivo – kao da zaista uživaju u klasičnoj muzici. Baš to objedinjuje ovu životnu priču u kojoj se selo, priroda i klasična muzika prepliću na najlepši način.

Iako danas njihovo imanje odiše mirom i posebnom energijom, put do ovoga nije bio lak. Marija je, kako bi obezbedila dostojne uslove za stado, odlučila da podigne kredit i napravi savremen ovčarnik. Pored toga što je ovaj posao opušta ona ga radi iz ljubavi, a uz to dođe i do neke zarade sa kojom je kaže zadovoljna.

Posebnu pažnju Marija posvećuje bezbednosti i uslovima u kojima ovce borave, pa je u ovčarniku instalirala nadzorne kamere. Tako u svakom trenutku može da prati šta se dešava, bez obzira da li je kod kuće ili na poslu. Kaže da joj tehnologija danas daje mir, jer zna da su životinje pod nadzorom i zaštićene.

Marijina priča nije samo priča o ovcama i muzici – to je priča o hrabrosti da se napravi prvi korak. U vremenu kada mnogi odustaju pre nego što pokušaju, ona šalje poruku –da, moguće je.

Zaključaka iz ove priče je mnogo, ljubav prema životinjama, selu, muzici… Mesto gde se priroda i čovek još uvek razumeju bez mnogo reči, jedno stado ovaca koje svakodnevno ima svoju privatnu koncertnu salu. I dok Mitra svira, a Marija sa osmehom posmatra plod svog truda, postaje jasno – da ovo nije samo farma. Ovo je život sa dušom i primer da se i na selu može stvarati lepota nekada mnogo lepša nego što je možemo i zamisliti.