Projekat pomaže Ministarstvo informisanja i telekomunikacije, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2024. godinu
Foto: .Borbe za ravnopravnost određenih društvenih grupa i manjina predstavljaju značajan segment istorije civilizacije i društva i u mnogome su definisale savremeno doba. Jedna od najznačajnijih borbi ove vrste je ona koja se odnosi na dostizanje potpune ravnopravnosti među polovima i u poslednjih desetak godina naročito se ispoljava kroz nastojanja da se osobe različitih polova izjednače u jeziku.
Rodno osetljivi jezik je tema koja u poslednje vreme sve više dobija na značaju, kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou. U kontekstu Srbije, rasprave o upotrebi rodno osetljivog jezika postale su aktuelne zbog sve većeg zalaganja za ravnopravnost polova, ali i zbog različitih stavova i po pitanju pristupa ovom problem, naročito kada je reč o izmenama u načinu na koji govorimo.
Foto: PixabayŠta je rodno osetljivi jezik?
Rodno osetljivi jezik podrazumeva upotrebu jezika koji ne favorizuje jedan pol u odnosu na drugi i koji prepoznaje postojanje svih rodnih identiteta. U tradicionalnim jezicima, uključujući srpski, često se koristi generički muški rod, gde se muški oblici imenica koriste kao neutralni kada se govori o grupama koje uključuju ljude različitih polova. Na primer, reč „direktor“ može se koristiti i za muške i za ženske osobe na poziciji direktora, iako je osnovna reč muškog roda.
Zagovornici upotrebe rodno osetljivog jezika naglašavaju potrebu za adekvatnom upotrebom svih titula, naziva, epiteta, u skladu sa polom osobe o kojoj se govori ili piše.
Rodno osetljiv jezik podrazumeva samu upotrebu jezika, to jest sve načine na koje jezik koristimo tako da stvari nazivamo pravim imenom, a diskriminaciju činimo neprihvatljivom. Koristeći jezik, mi oblikujemo svet u kome živimo i podstičemo društvene promene. Tako korišćen, rodno osetljiv jezik je izuzetno važan korak u postizanju rodne ravnopravnosti, a posledično i društva demokratije, jednakosti i pravičnost. – navode Hristina Cvetinčanin Knežević i Jelena Lalatović u knjizi “Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika.
Rodno osetljivi jezik teži da premosti svaku vrstu nejednakosti u komunikaciji koja se zasniva na polnoj i rodnoj razlici. U praksi, to može značiti i upotrebu rodno neutralnih izraza, kao što su „studenti i studentkinje“ umesto samo „studenti“ ili korišćenje novih oblika reči koje podjednako obuhvataju oba pola, poput „direktor/ka“ ili „direktorka“.
Rodno osetljivi jezik u Srbiji
Upotreba rodno osetljivog jezika naročito je aktuelna tema ove godine jer je od juna 2024. trebalo da se krene sa primenom Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je donet još 2021. a koji podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u mnogim oblastima društvenog života. Poseban deo ovog zakona odnosi se i na pomenutu upotrebu jezika prema novim pravilima, naročito u zvaničnim institucijama i medijima. Ipak, treba napomenuti da je još 2012. Ministarstvo za rad donelo preporuku za upotrebu ovakvog jezika:
Smatramo da, kad god za to postoji mogućnost i uz poštovanje pravila srpskog jezika, treba upotrebljavati imenice ženskog roda za uloge, zvanja, funkcije, zanimanja i poslove koje obavljaju žene (na primer: doktorka, ministarka, vozačica, programerka…) Takođe, smatramo da je upotreba oblika imenica u gramatičkom muškom rodu za uloge, zvanja, funkcije i zanimanja koje obavljaju i žene i muškarci – neprihvatljiva. Žene su osvojile sve sfere društvenog života i ovakva upotreba jezika je diskriminatorna. Ona čini žene nevidljivim i održava tradicionalne podele na‘’muške’’ i ‘’ženske’’ uloge u našem društvu. Smatramo da jezik mora da sledi promene koje su se već dogodile u sferi društvenih odnosa i da, u skladu sa tim, doprinese vidljivosti žena u javnom životu, a ne održanju stereotipa i predrasuda.
Foto: praragraf.rsMeđutim, iako se već dugo govori o njegovoj primeni, još jedan od razloga za njegovu sadašnju aktuelnost nalazi se u veoma oprečnim stavovima određenih značajnih tela i institucija. Na jednoj strani su zagovornici promene jezika, poput Poverenice za rodnu ravnopravnost, koji veruju da je prilagođavanje jezika ključan korak ka eliminisanju diskriminacije i nejednakosti Oni ističu da jezik treba da se razvija zajedno sa društvom, i da je važno da reflektuje promene u društvenim vrednostima i normama.
S druge strane, protivnici ove ideje, poput Matice srpske i Srpske pravoslavne crkve smatraju da je upotreba rodno osetljivog jezika neprirodna i da narušava estetsku i funkcionalnu strukturu srpskog jezika. Oni argumentuju da je jezik rezultat dugogodišnje tradicije i evolucije, i da ne treba nasilno menjati nešto što je duboko ukorenjeno u kulturi i identitetu naroda.
Foto: PixabayZbog svih ovih argumenata Ustavni sud Republike Srbije je na osmoj sednici, koja je održana 27. juna ove godine:
“pokrenuo postupak za utvrđivanje neustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti („Službeni glasnik RS“, broj 52/21). Sud je obustavio izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu odredaba navedenog Zakona. (predmet IUz-85/2021)”
Drugim rečima, debata, zaključci i primene, čak i kada je reč o zvaničnim institucijama, daleko su od završenih i jasnih. Zakonski okviri se preispituju, a sa njima dolazi i do preispitivanja, nejasnoća, dilema i debata i kada je upotreba jezika u javnim institucijama, medijima, ali i u svakodnevnom govoru.
Argumenata “za” i “protiv” ima mnogo, a u velikoj količini konfliktnih mišljenja, različitih stavova značajnih autoriteta u društvu prošeni građanin biva doveden u prilično konfuznu situaciju u kojoj gotovo “orvelovski” ne zna šta sme, ne sme, treba ili ne treba reći i kakvu će reakciju to imati kod osobe sa kojom komunicira. Ovo je veoma značajan problem, te je ideja ovog projekta da, kroz narednih 6 tekstova, istraži, predstavi i dovede u korelaciju sve argumente, akta, stavove značajnih pojedinaca i grupa i pokuša da izvede zaključak ili barem, pruži prostor i jednoj i drugoj strani za civilizovanu javnu debatu i približavanje svojih stavova i argumenata javnosti.
