Tadicionalna manifestacija Dani gljiva u Paljanu, selu nadomak Ćuprije i ove godine je uprkos lošem vremenu imala veliku posetu. Ljubitelji prirode, zdravog života i pečuraka su u ovom malom mestu proveli dva dana tokom kojih su na okolnim brdima brali pečuke, razmenjivali iskustva i recepte za pripremu razih jela. Dane gljiva organizovali su članovi Udruženja gljivara i ljubitelja prirode „Gorun“ čiji su gosti bila deca iz ćuprijskih osnovnih škola kojima su organizovali radionice „Ishrana u prirodi“ i „Mala škola gljivarstva“.
Veliki broj saradnika i prijatelja iz brojnih udruženja gljivara naše zemlje došli su da pruže podršku ovoj manifestaciji i učestvuju u branju zarnih vrsta pečuraka. Gljive koje su ubrane prvog dana prošle su kroz determinisanje, a utokom ovog procesa pomagala je većina članova gljivarskih udruženja.
Gljivarstvo je poslednjih godina sve popularnije kod ljudi, posebno onih koji vole prirodu kao i kod onih koji se bave izučavanjem pečuraka i njihove primene. Osim što su veoma ukusne, gljive se mogu koristiti i kao prirodni lek pa je prvi korak naučiti razliku između otrovnih i onih koje to nisu. Mikološki gljivarski savez Srbije temeljno se bavi gljivama od 2015. godine i trenutno broji 24 udruženja sa oko 5000 članova.
Osim gljiva na ovogodišnjoj manifestaciji mogli su se videti razni štandovi sa proizvodima od rethih biljaka, a bile si izložene i rakije, med i specifični začini.
Tradicionalno se na ovoj manifestaciji pripremaju specijaliteti od pečuraka koje mogu da probaju svi posetioci te su i ove godine pripremili zakusku koja je svima bila povod da se zadrže u Paljanu. Nebojša Stamenović koji je pripremio čorbu rekao nam je kako je specijalitet u sebi imao čak sto različitih vrsta gljiva, a njegov cilj je bio da pokaže koliko jestivih namirnica možemo naći u prirodi.
Kada su u pitanju vremenske prilike, ljude obično delimo na one koji vole leto i sunce kao i one koji vole zimu i sneg. A gljivari? E oni vole kišu jer je ona odlična za razvitak i rast gljiva. Postoji nekoliko vrsta koje su zaštićene i mogu se ubrati jednom godišnje i to po samo jedan primerak. One koje to nisu se uglavnom koriste za ishranu ali i za mnoge prirodne načine lečenja.