Paraćinac koji je doneo hatišerif o oslobođenju Srbije. Čovek zahvaljujući kojem je Paraćin imao vodenicu ali i postao prvi gradu u Kneževini Srbiji sa ženskom školom.
Projekat podržala Opština Paraćin, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2019. godinu
Bogdan Đorđević, poznatiji u narodu kao Tatar Bogdan, bio je paraćinac koji je 1830. godine doneo u Srbiju turske hatišerife kojima je ona postala kneževina. Prema pričama, on je put od Carigrada prejahao za svega pet dana, kako bi što pre doneo ovaj važan dokument u svoju zemlju. Inače, put ove udaljenosti trajao je u proseku između deset i petnaest dana.
Bogdan je bio tatarin Miloša Obrenovića, a tokom vladavina Aleksandra Karađorđevića i ustavobranitelja bio je sreski i okružni načelnik od 1833. do 1939.
Ko su bili tatari?
Mnogo pre uspostavljanja istitucije Pošte, na ovim prostorima za razmenu pisanih poruka i dokumenata od značaja bili su zaduženi tatari ili tatarini. Oni su nosili diplomatski poštu od i ka Carigradu, Vidinu, Solunu u doba turske okupacije, a potreba za tatrinima postojala je i kasnije, tokom ustanaka u Srbiji i u godinama nakon oslobođenja. Njih ne treba mešati sa plemenom Tatari, turkejskim narodom koji živi u Rusiji.
Tatarini su bili pouzadni ljudi bliski vladaru, koje je krasila veštine brzog jahanja i sposobnost da ne spavaju po nekoliko dana. Kako su bili diplomatski glasnici, oni su morali da brzo prenose vesti na velike daljine te za odmor nisu imali vremena. Takođe, oni nisu smeli da spavaju i zbog toga što su ta pisma koja su nosili bila veoma osetljive sadržine, te bi ih neko, dok se tatarini odmaraju, mogao ukrasti.
Njihov naziv potiče upravo od supstance koja im je omogućavala manjak sna – posebnoj kafi pod imenom tatar. Ovi ljudi su najčešće bili činovnici, veoma cenjeni u društvu i često su za svoje uspehe bivali nagrađivani visokim pozicijama u vlasti.
Tatar Bogdana i razvoj Paraćina
Đorđević Bogdna nije zaslužan samo to što je Srbija postala kneževina, već je, kao sreski načelnik učinio mnogo toga i za Paraćin.
On je imao svoju vodenicu u Paraćinu koja je radila od 1833. godine. Ipak, ona je funkcionisala samo dve godine jer je knez Miloš želeo da Srbija proizvodi kvalitetnije brašno, te mu je bio potreban moderniji mlin. U svojoj knjizi „Privreda Paraćina – od mlina do savremene industrije“, Hristina Mihić i Estela Radonjić Živkov objašnjavaju kako je zbog toga vodenica Tatar Bogdana prestala sa radom.
„Knez Miloš je sklopio ugovor za izgradnju modernog mlina 1837. i ovaj zadatak je poverio Jovanu Vajnhapelu. On je napravio vodenicu na Crnici, gde je ugrađen mlinski alat iz Temišvara. Kako je oskudevao u materijalu, knez Miloš doneo je odluku da prisvoji Tatar Bogdanovu vodenicu, kako bi koristio materijal sa nje za gradnju svoje. Tatar Bogdan zameriće knezu zbog ove njegove odluke, i žalbama Sovjetu, uspeće da vrati svoju vodenicu 1839. godine.“
Možda naveći doprinos Bogdana Đorđevića Paraćinu, ali i celokupnom školstvu Srbije je osnivanje prve javne ženske osnovne škole u Kneževini Srbiji upravo u Paraćinu, 1845. godine. On je, kao načelnik srpske uprave uputio molbu Popečiteljstvu prosvešenija i Jovanu Steriji Popoviću, koji je tada bio ministar. U molbi je traženo da se u Paraćinu dopusti školovanje i ženske dece. Devojčice su se školovale najpre u istoj školi kao i dečaci, ali je nekoliko godina kasnije ženska škola dobila svoju zgradu. Ta zgrada bila je kuća koju je poklonio upravo Tatar Bogdan.
„Tako je i prvi učitelj bio muškarac, dok je kasnije zbog moralnog vaspitanja ženske dece bilo dozvoljeno samo učiteljicama da rade u ovim školama. Vest o osnivanju ženske škole brzo se pročula po Srbiji, a Paraćin je istican kao primer koji treba da slede i ostale varoši. Tako su 1870. godine u Paraćinu postojale dve škole, jedna muška osnovna škola sa 5 učitelja i 203 đaka, i ženska škola sa tri učiteljice i 117 učenica. Od upravnih zgrada bile su sreska kancelarija, pošta i telefonska stanica“ –ističu Minić i Radonjić živkov u svojoj knjizi.
Ime Bogdana Đorđevića, čoveka koji je bukvalno doneo Srbiji status kneževine, a Paraćinu vodenicu i prvu žensku osnovnu školu u zemlji danas nosi jedna ulica u Paraćinu, ali i u Beogradu.