HRANA I ZDRAVLJE ZUBA

Usta, zubi i desni su prvi organi koji dolaze u kontakt sa hranom i započinju proces varenja. Hrana koju unosimo utiče na naše opšte zdravlje, ali i na zdravlje usta i zuba.

• Kalcijum i fosfor su minerali koji ulaze u sastav gleđi i značajno utiču na čvrstinu i zdravlje zuba. Oni imaju efekat ojačavanja i izgradnje gleđi.
• Mlečni proizvodi (nezaslađeni), bademi i zeleno povrće sadrže visoke koncentracije kalcijuma.
• Hrana bogata proteinima bogata je i fosforom (meso, riba, mleko, jaja…).
• Sveže voće i povrće bogato je vodom i vlaknima i pomaže u čišćenju usta i zuba. Takođe stimuliše lučenje pljuvačke koja ima dodatni spirajući efekat.
• Vitamin A (šargarepa, bundeva, brokoli) veoma je važan u izgradnji gleđi.
• Vitamin C (citrusi i drugo voće) veoma je bitan za zdrave desni.

Ne treba grickati nešto tokom celog dana. Na taj način ostavljamo dovoljno vremena pljuvački da odradi svoju ulogu u samočišćenju usne duplje.

Mnoga hrana koja je hranljiva i zdrava ipak može imati štetan uticaj na zube jer sadrži kiseline (limun, paradajz i slično). Zato se često preporučuje da se zubi peru ne odmah nakon obroka, već pola sata kasnije. Na taj način gleđ dobija vreme da se remineralizuje mineralima iz pljuvačke i postane otpornija na četkanje zuba.

Neposredno nakon obroka četkanje bi izazvalo jaču abraziju zbog delovanja kiselih namirnica na zub i njegove razgradnje.

Pranje zuba pred spavanje, bez naknadnog unošenja hrane, veoma je važno jer je noću znatno smanjeno lučenje pljuvačke i samočišćenje usne duplje.

Dobra kombinacija hrane, odnosno hrana koja čini zube zdravijim i jačim, uglavnom je u vidu osnovnih namirnica koje bi trebalo svakodnevno konzumirati.

Mlečni proizvodi

Mleko, jogurt i sir odlični su izvori kazeina i niskokiseli proizvodi, što znači da ne oštećuju zubnu gleđ. Uz kalcijum i fosfor koje sadrže, odlično utiču na jačanje zuba.

Voće i povrće

Vitamini koji se nalaze u voću i povrću neophodni su za formiranje zubne gleđi, a mnogi od njih pomažu u čišćenju desni jer zahtevaju intenzivnije žvakanje.

Proteini životinjskog porekla

Pored toga što sadrže proteine, govedina, piletina, ćuretina, jaja, a posebno masnije ribe, sadrže fosfor koji je, zajedno sa kalcijumom, jedan od najvažnijih minerala za jačanje zuba. Zato je redovna konzumacija ovih namirnica veoma korisna.

Voda

Voda ispira usta i pomaže u proizvodnji pljuvačke koja deponuje esencijalne minerale u zube. Takođe ispira zaostale čestice hrane sa zuba i time smanjuje mogućnost nastanka karijesa.

• Hrana koja se zavlači na nepristupačna mesta koja se teško čiste, kao što su međuzubni prostori ili zadnji zubi do kojih je teže doći bez obzira na četkicu koju koristite.
• Užine i grickanje između obroka dovode do neprestanih oscilacija kiselosti u ustima, što pravi idealne uslove za nastanak karijesa, kvara ili bola u zubima.
• Lepljiva hrana bogata šećerima, mekane bombone, karamele, hleb, testa, slatkiši i slične namirnice mogu biti jedni od najvećih neprijatelja zuba.
• Mnogi slani proizvodi sadrže velike količine skrivenih šećera. Čak i zaslađena pića (kafa, sokovi, čajevi) dovode do nastanka karijesa jer oblivaju zube šećerima. Ako ih povremeno konzumiramo, manje je štetno koristiti slamčicu i na taj način zaobići zube.

Naravno, to ne znači da ovu vrstu hrane i napitaka ne treba nikada konzumirati, iako je generalno štetna po ceo organizam.

• Obavezno jednom do dva puta godišnje posetite svog stomatologa.
• Preporučljivo je sačekati sa pranjem zuba neposredno nakon jela, tek nakon 10–15 minuta, kada se pH neutrališe, odnosno približi blago kiseloj do neutralnoj vrednosti. Tada treba detaljno oprati zube. Nakon pranja koristite konac za zube kako biste očistili delove koje četkica ne može da dohvati.
• Jedite zdravu hranu, izbegavajte slatke i slane grickalice, kao i gazirana i druga zaslađena pića koja mogu dovesti do problema poput upale desni ili karijesa.
• Uvrstite u ishranu više zelenog lisnatog povrća – kupus, blitvu, spanać i slično. Ono pomaže da imate snažne kosti i zube jer sadrži visok nivo kalcijuma, magnezijuma i fosfora. Takođe, lisnato povrće neće podići nivo šećera u krvi kao voće i neke druge vrste povrća.
• Voće koristite u umerenim količinama i neka obavezno bude zrelo. Nezrelo voće sadrži više kiseline, što može oštetiti gleđ zuba.
• Neka hrana koju jedete, pored kalcijuma, sadrži i vitamin D koji potpomaže apsorpciju kalcijuma.

Sticanje navike zdrave ishrane važno je započeti još u ranom detinjstvu kako bi prvenstveno deca bila zdrava, a potom i njihovi zubi.

Zdrava, izbalansirana ishrana, bogata vitaminima, bez dodatih šećera i sa dovoljno vode, obezbeđuje zdravlje celog organizma, kao i tvrdih i mekih tkiva usne duplje.

Izvor: DENTAL.CENTAR

Objava je rezultat saradnje
Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.

Tekst pripremila:
Žaklina Romih Veljković
Viša medicinska sestra
DOM ZDRAVLJA PARAĆIN